Сообщение: 8732
Зарегистрирован: 15.07.09
Откуда: Србија, Београд
Репутация:
5
Отправлено: 03.06.10 11:03. Заголовок: РУСКИ ЗА СРБЕ И СРПСКИ ЗА РУСЕ (продолжение)
[взломанный сайт]
СЛОВА И ВЫРАЖЕНИЯ В ЕЖЕДНЕВНОМ УПОТРЕБЛЕНИИ (РЕЧИ И ИЗРАЗИ У СВАКОДНЕВНОЈ УПОТРЕБИ) http://www.russianforall.ru/learning/test/ кто - ко что - шта почему - зашто когда - када где - где как - како сколько - колико как долго - колико дуго как часто - колико често кто-нибудь - неко каждый, любой - свако никто - нико что-нибудь , что-то - нешто ничего - ништа всюду, везде - свуда нигде - нигде однажды - једанпут дважды - двапут трижды /четырежды - три/четири пута рано- рано поздно - касно близко, недалеко - близу далеко- далеко всегда-увек никогда - никада раньше- раније позже - касније здесь, тут - овде там - тамо потому что, поэтому - зато што
НЕКИ ВЕЗНИЦИ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ (ВЕЗНИЦИ ПОВЕЗУЈУ РЕЧЕНИЦЕ И РЕЧЕНИЧНЕ ДЕЛОВЕ) И, ПА, ТЕ, НИ, НИТИ, ИЛИ, А, АЛИ, НО, НЕГО, ВЕЋ, ЈЕР, ДОК, ЧИМ, ИАКО, МАДА, ПРЕМДА, ДА, АКО... И ТАК ДАЛЬШЕ...
Примере за везнике и предлоге, навешћу даље на овој теми.
НЕКИ ОД ПРЕДЛОГА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ (ПРЕДЛОЗИ СТОЈЕ УВЕК УЗ ИМЕНИЦЕ И ОЗНАЧАВАЈУ РАЗЛИЧИТЕ ОДНОСЕ МЕЂУ РЕЧИМА) ОД, ИЗ, СА, ДО, БЕЗ, БЛИЗУ, КОД, КРАЈ, ИЗНАД, ИЗМЕЂУ, ОКО, ПОРЕД, ИСПОД, ИСПРЕД, ИЗА,КА, ПРЕМА, НАСУПРОТ, УЗ, НИЗ, У, КРОЗ, НА, ЗА И ТАК ДАЛЬШЕ...
Программа представляет собой начальный курс по изучению русского языка как иностранного, включает в себя базовый курс, снабжённый дополнительными учебными разделами.
Благодаря программе вы сможете:
сдать тест элементарного уровня владения русским языком в рамках Российской государственной системы тестирования (тест можно сдавать не только в России в специальных центрах тестирования, но и за рубежом); овладеть лексическим минимумом в размере около 1000 единиц; читать адаптированные тексты бытового, учебного и социально-культурного характера; читать и понимать названия городов, улиц на карте, названия магазинов и простые объявления, ориентироваться в меню ресторанов и т. п.; понимать на слух русскую речь (небольшого объёма, 80-100 слов) и поддерживать простой разговор по-русски; выражать желание, просьбу, несогласие и т. д., а также будете иметь общее представление о структуре русского языка; познакомитесь с особенностями русского этикета и узнаете много интересной информации о жизни в России сегодня. Проект осуществлен при поддержке фонда "Русский мир". НАЧАТЬ ОБУЧЕНИЕ http://www.speak-russian.cie.ru/time_new/
Справочно-информационный портал ГРАМОТА.РУ – русский язык для всех
СРПСКА АЗБУКА А а Б б В в Г г Д д Ђ ђ Е е Ж ж З з И и Ј ј К к Л л Љ љ М м Н н Њ њ О о П п Р р С с Т т Ћ ћ У у Ф ф Х х Ц ц Ч ч Џ џ Ш ш Српска деклинација познаје граматичке категорије рода, броја и падежа. Разликују се три рода (мушки, женски, средњи), три броја (једнина, множина) и седам падежа (номинатив, генитив, датив, акузатив, вокатив, инструментал, локатив).
Све именице се по типу именске промене могу поделити у три групе. Промена именица прве групе
Мушки род, наставак -о, -е и нулти наставак у номинативу једнине
Средњи род, наставак -о или -е у номинативу једнине
срце Падеж Једн. Множ. номинатив срце(нпр. Срце је мишић) срца(нпр. Срца ове деце су права срца. генитив срца срца датив срцу срцима акузатив срце срца вокатив срце срца инструментал срцем срцима локатив срцу срцима Промена именица друге групе
Средњи род, наставак -е у номинативу једнине, Где у зависним падежима основа, осим у акузативу и вокативу једнине, чини тај облик (номинатива једнине) проширен сугласницима н и т.
име Падеж Једн. Множ. номинатив име(нпр. Моје име је најлепше име.) имена(Која су ваша имена?) генитив имена имена датив имену именима акузатив име имена вокатив име имена инструментал именом именима локатив имену именима Промена именица треће групе
Женски или мушки род, наставак -а у номинативу једнине
жена Падеж Једн. Множ. номинатив жена жене генитив жене жена датив жени женама акузатив жену жене вокатив жено жене инструментал женом женама локатив жени женама
Примери: Једнина Множина Номинатив син, муш. село, сред. жена, жен. синови села жене Генитив сина села женē1 сѝнōвā сéлā1 жéнā1 Датив сину селу жени синовима селима женама Акузатив сина2 село жену синове села жене Вокатив сине село жено синови села жене Инструментал сином селом женом синовима селима женама Локатив (о) сину (о) селу (о) жени (о) синовима (о) селима (о) женама
Глаголи У српском језику инфинитив се завршава наставцима -ти или -ћи (певати, слушати, читати, писати, пећи, сећи). Инфинитивна (или аористна) основа служи за грађење појединих глаголских облика.
Код глагола чији се инфинитив завршава на -ти инфинитивна основа се добија тако што се одбија наставак -ти:
певати → пева; читати → чита; Презент у српском језику Грађење
Гради се од презентске основе, која се добија одбијањем личног наставка -мо у 1. лицу множине презента, и следећих наставака: Лице Једнина Множина 1. -м -мо 2. -ш -те 3. -ø (нема наставка у овом лицу) -ју, -у, -е
Прво лице презента наводи се уз инфинитив у већини речника. Треба обратити пажњу на глаголе "моћи" и "хтети", чије је прво лице једнине на -у: могу, односно хоћу.
Код глагола чији се инфинитив завршава на -ћи (односно 1. лице једнине презента на -чем) основа се у 3. лицу множине разликује од основе у осталим лицима: пећи - печем - пеку, вући - вучем - вуку, тући - тучем - туку. До ове појаве долази зато што се, за разлику од осталих лица, у 3. лицу множине не врши палатализација.
У следећој табели дат је пример презента глагола "радити" (презентска основа: ради): Лице Једнина Множина 1. радим радимо 2. радиш радите 3. ради раде
Перфекат глагола „радити“ за мушки род: прошло време Лице Једнина Множина 1. Ја сам радио (радио сам) Ми смо радили (радили смо) 2. Ти си радио (радио си) Ви сте радили (радили сте) 3. Он је радио (радио је) Они су радили (радили су)
За женски род: једнина : ја сам радила, ти си радила, она је радила, множина: ми смо радиле, ви сте радиле, оне су радиле
Будуће време:
У српском језику футур први се гради на два начина:
од скраћеног облика презента глагола „хтети“ и инфинитива глагола који се мења додавањем краћег облика презента глагола „хтети“ на инфинитивну основу.
Футур први глагола „писати“:
Први начин (као сложени глаголски облик): Једнина Множина ћу писати ћемо писати ћеш писати ћете писати ће писати ће писати
Други начин (као прост глаголски облик): Једнина Множина писаћу писаћемо писаћеш писаћете писаће писаће
Футур други се гради од презента глагола „бити“ (будем, будеш...) и радног глаголског придјева глагола који се мијења.
Футур други глагола „радити“: Једнина Множина будем радио/-ла/-ло будемо радили/-ле/-ла будеш радио/-ла/-ло будете радили/-ле/-ла буде радио/-ла/-ло буду радили/-ле/-ла
В России с сегодняшнего дня вступил в силу закон, согласно которому трудовых мигрантов начнут тестировать на знание русского языка не ниже базового уровня. Доказывать умение общаться по-русски придется иностранцам, которые намерены трудиться в сфере розничной торговли, ЖКХ или бытового обслуживания. Знание русского языка необходимо будет продемонстрировать не только при получении разрешения на работу, но и при его продлении.
У трудовых мигрантов есть несколько способов доказать способность говорить на русском языке — можно сдать тестирование в специальных центрах на знание русского как иностранного языка и получить соответствующий сертификат, предоставить иностранный документ об образовании не ниже основного общего, который признается в России и имеет нотариально заверенный перевод на русский язык, либо документ об образовании, выданный учебными учреждениями России или СССР.
Сейчас при российских и иностранных вузах уже действуют свыше 160 центров, где можно сдать государственное тестирование на знание русского языка. Трудовым мигрантам из государств, где русский имеет статус государственного языка, доказывать его знание не придется — это относится к Белоруссии и Южной Осетии. Тестирование также не будут проходить участники государственной программы по оказанию содействия добровольному переселению в Россию соотечественников. В ФМС ожидают, что тестирование, стоимость которого составляет около 5 тысяч рублей, в 2012-2013 годах пройдут около 140 тысяч мигрантов.
Улаз - вход - слово улазок не существуеть в сербском языке но есть слово улизица . человек плохого харахтера который всегда стоит рядом с началником на работе, говорить ему хорошие слова и готов сделать вс но не потому что он его любить, но потому что хотять какую то пользу для себя. Как називают таких людей в России?
Отправлено: 08.12.12 07:55. Заголовок: Да есть такие слова ..
Да есть такие слова и у них тоже корень -лиз-.
Подлиза
Но так шутливо говорят в других случаях, когда люди преувеличенно оказывают внимание, преувеличенно показывает любовь кому-то, восхваляет кого-то. Муж-жене, ребенок - родителям, парень своей девушке.
Есть еще одно слово, презрительное: лизоблюд - прямое значение: тот, кто вылизывает блюдо за кем-то. В переносном смысле тот, "который всегда стоит рядом с начальником на работе, говорит ему хорошие слова и готов сделать все, но не потому, что он его любит, но потому что хочет какую- то пользу для себя".
Сообщение: 19338
Зарегистрирован: 15.07.09
Откуда: Србија, Београд
Репутация:
6
Отправлено: 15.01.13 21:43. Заголовок: Спасибо, у нас в Сер..
Спасибо, у нас в Сербии когда что то очень тяжеловато, трудно получаеться, народ (особенно женщини) говорит: Родила сам мечку. - Родила медведицу, но в смисле что все прошло нелегко.
Сообщение: 19586
Зарегистрирован: 15.07.09
Откуда: Србија, Београд
Репутация:
6
Отправлено: 08.02.13 18:34. Заголовок: У Србији нагло јача..
У Србији нагло јача интерес за учење руског језика Ратко Паић
8.02.2013, 16:12
русский язык цыгане букварь
Фото: РИА Новости Током 1990-их година, после распада Совјетског Савеза и Југославије, у једном периоду се чинило као да сви ђаци, студенти и пословни људи желе једино да уче западноевропску групу језика, а руски језик је у том моменту био крајње запостављен, с обзиром да је изгледало да сви токови економског, политичког и културног живота воде искључиво у правцу запада. Међутим, током последњих година у Србији, заједно са доласком гасовода Јужни ток, српско-руском економском сарадњом и руским туристима, нагло се повећава интерес за учење руског језика. Другим речима, руски језик се поново сматра правим светским језиком, а људи који га говоре имају од њега конкретну корист.
И то није случај само у Србији, него у целом низу земаља у источној и средњој Европи, па чак и у оним државама где је руски језик из политичких разлога био намерно сузбијан и потискиван. Тако се на пример недавно десило да је председник Латвије позвао своје сународнике да оставе по страни старе политичке стереотипе и да уче руски језик, а посебно је истакао његов значај у међународним економским односима и нагласио да његово знање представља предност приликом запошљавања.
Управо таква тенденција се примећује и у Србији, где су из Министарства просвете саопштили да је посебно након најаве изградње гасовода Јужни ток изузетно повећана жеља ђака да науче руски, додајући да „Министарство просвете мора брзо да одговори на те изазове“.
Како је тим поводом недавно речено у Руском дому у Београду, руски језик је поново у моди, јер је у последње време много оних родитеља који уписују своју децу на додатне курсеве руског, зато што сматрају да је то перспективан језик који ће у будућности све више добијати на значају. То се објашњава тиме што Русија постаје све јача и утицајнија земља, а сарадња са њом је у порасту у свим сферама живота, а поготово у пословном смислу. Међу таквим родитељима, по речима директора школе, предњаче српски политичари, бизнисмени, професори и уметници.
Штавише, нису само деца заинтересована за учење руског, него су то и амбициозни млади људи који имају жељу да се укључе у рад руских компанија које су активне на српском тржишту, а то се пре свега односи на велике фирме из Русије попут Гаспромњефта који је већински власник Нафтне индустрије Србије, затим на највећу руску банку Сбербанку, главну осигуравајућу кућу Согаз, као и на фирме које ће учествовати у изградњи Јужног тока, те на друге фирме које већ послују на српском тржишту или се тек очекује њихов долазак.
Уосталом, изгледа да су растући значај и потенцијал највећег словенског језика схватили и поједини српски политичари, с обзиром да је раније и први потпредседник Владе Србије Александар Вучић уписао своје дете управо у Руску школу, а председник Владе Ивица Дачић је недавно демонстрирао јавности своје широко образовање приликом свечаног отварања прве бензинске пумпе под брендом Гаспрома на Балкану, тако што се тада обратио присутним званицама на руском језику.
У сваком случају, започети тренд лингвистичког окретања у правцу словенског Истока очигледно ће бити настављен и даље, па ће многи будући нараштаји у Србији моћи да се похвале речима: „Мы говорим по-русски“. Исто као и пола милијарде становника Европе, Азије и других континената, колико по званичним подацима има људи на свету који владају руским језиком. Јер, подсетимо, руски језик је четврти најутицајнији језик на планети.
ЕД. ЧИСЛО БУДАЛА БУДАЛЕ БУДАЛИ БУДАЛО С БУДАЛОМ О БУДАЛИ ТАК БУДЕТ ПРАВИЛЬНО МН. ЧИСЛО Множ.именительное БУДАЛЕ БУДАЛА БУДАЛАМА БУДАЛЕ С БУДАЛАМА О БУДАЛАМА
Все даты в формате GMT
3 час. Хитов сегодня: 8
Права: смайлы да, картинки да, шрифты да, голосования нет
аватары да, автозамена ссылок вкл, премодерация откл, правка нет