Отправлено: 16.07.09 00:05. Заголовок: ПУТИН - У РЕЧИ И СЛИЦИ (продолжение)

Човек који за девет година колико је на политичкој сцени Русије а и на светској политичкој сцени, број један, заслужује једну страницу и на овом форуму.

Председатель Правительства РФ.
# Председатель партии "Единая Россия". Родился 7 октября 1952 года в Ленинграде.
# В 1975 г. окончил юридический факультет Ленинградского государственного университета.
# По распределению был направлен в КГБ СССР.
# Служил в ленинградском управлении КГБ СССР, затем - в Первом главном управлении КГБ СССР (внешняя разведка), работал в Германии.
# В 1990 г. по увольнению из органов госбезопасности работал помощником проректора по международным вопросам Ленинградского государственного университета, затем советником председателя Ленсовета.
# В 1991 г. был назначен председателем Комитета по внешним связям мэрии Санкт-Петербурга.
# В 1994-1996 гг. - первый заместитель председателя правительства Санкт-Петербурга, председатель Комитета по внешним связям.
# В августе 1996 г. был назначен заместителем начальника Управления делами Администрации Президента РФ, 1997-1998 гг. - заместитель руководителя Администрации - начальник Главного контрольного управления при Президенте РФ.
# Май-июль 1998 г. - первый заместитель руководителя Администрации Президента.
# В июле 1998 г. - директор Федеральной службы безопасности РФ, оставался на этом посту до назначения премьер-министром.
# В марте 1999 г. являлся секретарем Совета Безопасности РФ.
# В августе 1999 г. - первый заместитель председателя Правительства РФ и и.о. Председателя Правительства.
# В августе 1999 г. - председатель Правительства РФ.
# 31 декабря 1999 г. принял полномочия президента России от Б. Ельцина на срок до избрания нового главы государства.
# Декабрь 1999 г. - март 2000 г. - исполняющий обязанности Президента РФ - Председатель Правительства РФ.
# В 2000-2008 гг. - Президент РФ.
# В апреле 2008 г. избран Председателем партии "Единая Россия" с наделением полномочиями высшего выборного лица партии с мая 2008 г..
# В мае 2008 г. - председатель Правительства РФ.
# С июля 2008 г. - глава президиума Совета по реализации приоритетных национальных проектов и демографической политике при президенте РФ.
# С мая 2009 г. - глава Совета при правительстве РФ по развитию отечественной кинематографии.

 Отправлено: 10.03.11 23:03. Заголовок: Бранка пишет: http:..

Бранка пишет:

цитата:

http://premier.gov.ru/mail/step1.html Ко жели да пише Путину пре његовог доласка у Србију, може то да учини преко овог линка

JA ZELIM .

PRVO DA MU POZELIM DOBRODOSLICU , A DRUGO DA GA ZAMOLIM DA NAS PUSTI DA GA POZDRAVIMO .

 Отправлено: 10.03.11 23:22. Заголовок: Kusha пишет: JA Z..

Kusha пишет:

цитата:

JA ZELIM . PRVO DA MU POZELIM DOBRODOSLICU , A DRUGO DA GA ZAMOLIM DA NAS PUSTI DA GA POZDRAVIMO .

Мени се чини да је ово најбољи начин да Путин сазна од сваког од нас понаособ шта мисли... а што се тиче његовог доласка овде, све мање наде имам да ћемо успети да га у маси поздравимо, као што су људи некада у СФРЈ поздрављали драге госте... једноставно имам утисак да ће они поступити исто као приликом доласка Бајдена, без обзира што је расположење народа другачије. Онда су нас спречавали да изађемо, да неко не би испољио мржњу према том џукцу, а сад ће нас спречавати да изађемо, да се не би видело колико нам је близак Путин. Немам уопште поуздане информације о томе, тако да ништа не могу тачно да ти кажем, али општа атмосфера у Београду и оно што се прича ту и тамо, наговештава ми само званичан дочек Путина и уклањање народа са улица. Ако имаш некога ко зна нешто више о овоме, напиши...У сваком случају, и ја ћу писати опет Путину и навести да српске власти не дају народу да покаже колико воли Русију и њеног будућег председника.

 Отправлено: 13.03.11 10:09. Заголовок: Путин потребовал мон..

Путин потребовал мониторить ситуацию на Дальнем Востоке на случай ЧС

12.03.2011, 18:30

Фото: РИА Новости

Премьер-министр РФ Владимир Путин поручил тщательно контролировать ситуацию на Дальнем Востоке России на случай ЧС, подобных произошедшим в Японии землетрясению и цунами.

"Самым внимательным образом мониторить ситуацию по всему Дальневосточному региону России и еще раз проверить готовность всех сил и средств, которые предусмотрены имеющимися у нас планами на случай подобных ситуаций", - сказал премьер на встрече с вице-премьером Игорем Сечиным, главой "Росатома" Сергеем Кириенко и первым замглавы МЧС Русланом Цаликовым.

Кроме того, он поручил помочь Японии топливом. "Япония - наш сосед, дружеский сосед, и, несмотря на различные проблемы, мы должны быть надежными партнерами и сделать все для того, чтобы помочь в поставках энергетического сырья в связи с убывающими мощностями в результате землетрясения и цунами", - отметил глава российского правительства.

В свою очередь Игорь Сечин сообщил, что Япония уже обратилась с просьбой об увеличении поставок энергетического сырья. Как сказал вице-премьер, "в настоящее время имеется возможность быстро поставить в случае необходимости до 150 тысяч тонн сжиженного газа в Японию, а также увеличить поставки угля".

Одно из сильнейших землетрясений за последние годы произошло у побережья японской префектуры Мияги в 373 километрах северо-восточнее Токио. Магнитуда составила 8,9. Землетрясение вызвало сильное цунами, в ряде районов высота приливной волны превышала десять метров. Более 700 человек погибли, почти 1,13 тысячи получили ранения. Без вести пропали 784 человека.

 Отправлено: 13.03.11 10:19. Заголовок: В Марте США пострада..

В Марте США пострадает от сильнейшего в истории землетрясения

Вчера, 15:05

Текст интересен тем что был опубликован был в США 9 марта 2011 года, и предсказывает сильные землетрясение в Японии.



Специалисты «Института физики Земли» подготовили для премьер-министра Владимира Путина доклад, в котором предупреждают об угрозе катастрофического по своей силе и последствиям землетрясения в Америке в течение следующих 2 недель, основной дар стихии придется на территории Центральной и Южной Америки, большую угрозу представляет разлом, который находится в горах трех штатов: Иллинойс, Арканзас и Миссури – Ново-Мадридский.
Более 200 лет назад землетрясение в Америке магнитудой 10,5 баллов стерло с лица земли город Нью-Мадрид, при этом толчки зафиксировали на расстоянии 4 000 километров от эпицентра.

Российские ученые также утверждают, что возможны мощные землетрясения в Азии, их сила может в 4 раза превышать сегодняшнее землетрясение в Японии (текст написан 9го марта, тогда было землетрясение 7,2).

Российские специалисты, которых вместе с британскими метеорологами считают лучшими в мире, в конце февраля этого года запустили в космос спутник, помогающий им отслеживать условия, благоприятные для образования стихийных бедствий по всей планете.
По их словам, напряженная ситуация складывается над западным побережьем США.

Доклад российских ученых подтверждает слова Новозеландского математика и метеоролога Кена Ринга, который предостерегает об ударе стихии по Южному Острову Новой Зеландии в 20 числах марта.
Ринг, кстати, успешно предсказал февральское землетрясение в Крайстчерче с магнитудой 7,1, унесшее жизни 159 человек.

http://oko-planet.su/pogoda/seismikprognoz/62789-v-marte-ssha-postradaet-ot-silneyshego-v-istorii-zemletryaseniya.html

 Отправлено: 13.03.11 20:36. Заголовок: Путин у Србији: Добр..

Путин у Србији: Добро пожаловать http://www.nspm.rs/savremeni-svet/putin-u-srbiji-dobro-pozalovat.html<\/u><\/a>
Ђорђе Милошевић
недеља, 13. март 2011.

Присећам се догађаја: Владимир Путин, тада на функцији председника Руске Федерације, примао је крајем јануара 2004. године у Кремљу акредитивна писма новонаименованих амбасадора страних земаља, међу којима и тадашњег амбасадора Србије и Црне Горе Милана Роћена. И, као што је то обичај, руски председник је у пригодном говору изразио жељу за унапређењем сарадње са земљама чији су му амбасадори уручили акредитиве.

Путин је, уз чашицу шампањца послуженог с ногу, како то прописује протокол, кратко поразговарао појединачно са амбасадорима. Иако сам био удаљен само неколико метара, на месту одређеном за новинаре, не чујем шта разговарају. Али одмах по завршетку церемоније, из најпоузданијих извора сазнајем да је Путин изразио нашем амбасадору спремност Москве да унапређује привредну и сваку другу сарадњу. Рекао је, поред осталог: све зависи од вас.

У тој констатацији ,,све зависи од вас’’ лежи, чини се, и сва филозофија односа двеју земаља; сада Русије и Србије, јер је Црна Гора затражила и нашла свој нови пут на међународној сцени.



У тој констатацији ,,све зависи од вас’’ лежи, чини се, и сва филозофија односа двеју земаља; сада Русије и Србије, јер је Црна Гора затражила и нашла свој нови пут на међународној сцени.


Тих неколико речи значе много више него што на први поглед може да изгледа. Оне упућују на генерални закључак да од нас, у великој, можда и највећој мери, зависи како ће нас други (не само Руси) примити и схватити, како ће нас гледати; да ли ће нас прихватити или не, да ли одајемо утисак озбиљног и сигурног партнера, са којим вреди имати посла, или ћемо се представити као ,,банана република’’ која не завређује пажњу. Другим речима, све док будемо ,,ни на небу ни на земљи’’, док се будемо између себе свађали, пљували, блатили, делили на ,,европејце’’ и ,,патриоте’’, док будемо гледали уске страначке или сопствене интересе – за нас баш и нема неке веће перспективе. И, наравно, док не сазри мишљење да се свет не врти око нас, да смо мали и нејаки, да су интереси основна полуга око које се врти све што се дешава у савременом свету. Србија мора да нађе своје место у таквом свету штитећи пре свега своје националне интересе, али и пилагођавајући се реалностима времена на које у битнијој мери не може да утиче и на начин који ће бити за њу најмање неповољан. И, при свему томе, ослањајући се на пријатеље, на оне који поштују међународне норме и законе, међу којима је свакако и Русија. Зато је руски премијер и овога пута добродошао у Београд.

Али, детаљније о томе, као и о перспективама сарадње са Русијом и значају посете премијера Путина, нешто касније.

Иако су о најпопуларнијем руском политичару написане читаве књиге, иако је о њему штампано хиљаде чланака, коментара, интервјуа и емитовано исто толико ТВ сторија- мислим да ми читаоци неће замерити ако овом приликом изнесем, у најкраћим цртама, неке фактографске чињенице о руском премијеру; о његовом политичком профилу, оријентацији, ставовима о унутрашњем развоју Русије и њеној међународној оријентацији, као и сарадњи са Србијом. Мислим да уочи његове посете (иако не прве) Београду то није сувишно.

Руски премијер рођен је 7. октобра 1952. године у радничкој породици у Лењинграду, где је завршио Правни факултет. После краћег ангажовања у градској администрацији Лењинграда, марта 1975. године прешао је на рад у Службу државне безбедности (КГБ). Он није прва личност из кругова државне безбедности која је направила успешну каријеру на руском политичком врху. Поменућу бившег председника владе Сергеја Степашина, па партијског лидера Јурија Андропова и у свету добро познатог политичара, Евгенија Примакова. Али, они су били политичари. А Путин је први професионални обавештајац који се уздигао до председничког положаја. У свету, такву каријеру направили су израелски премијер Јицак Шамир и председник САД Џорџ Буш старији, који је био на челу ЦИА половином седамдесетих година прошлог века.

Да ли је то, бар што се тиче руског премијера, ,,плус’’ или ,,минус’’? По многим оценама, то је позитивна чињеница. ,,Бар му не могу продавати рог за свећу’’- каже ми руски колега новинар.

Године 1985. Путин је са службом у КГБ отишао да ради у Немачку, где је остао до пада Берлинског зида. Радио је у дрезденској групи, једној од 14 колико их је било на тлу Немачке ДР. У Дрездену се истовремено налазио штаб совјетских тенковских јединица.

Децембра 1989, у време великих превирања, Путин се, као и многи други совјети са службом у Немачкој ДР, нашао у невољи. Према личном сведочењу, око зграде у којој су биле смештене источнонемачке и совјетске службе безбедности, окупила се маса демонстраната. Путин је, на сопствену одговорност (инструкције из Москве никако нису стизале), изашао пред масу и замолио их да се разиђу.

- Каква је ово зграда – упитали су демонстранти.

- Совјетски војни објекат – одговорио је Путин.

-Зашто имате аутомобиле са немачким таблицама?

- Према важећем договору.

-А ко сте ви?

- Преводилац.

- Преводиоци не говоре немачки тако добро.

- Још једном вам понављам да ми имамо међудржавни споразум и молим вас да се понашате пристојно. Ми имамо правила понашања и у тој згради нема ничег заједничког са службама безбедности нити са војском Источне Немачке. Ово је совјетски војни објекат који је екстериторијалан.



Путин је летео борбеним надзвучним авионом, пловио подморницом, спуштао се на дно Бајкалског језера, возио тркачки аутомобил. Позната је његова љубав и склоност ка спорту. И дан-данас редовно плива, скија и тренира џудо.


Демонстранти се још дуго нису разилазили, али нису ни напали зграду, што је у том тренутку било најважније. На брзину је уништена сва документација.

Ову епизоду наводим да бих указао на сналажљивост и одлучност Путина у једној изузетно деликатној ситуацији и узаврелој атмосфери каква је тих дана и месеци владала у Источној Немачкој. Мени лично, таква атмосфера и догађаји били су врло добро познати, неки су ме се и лично дотицали, јер сам се у то време налазио у Берлину као стални дописник Танјуга.

Уз одлучност, сналажљивост и друге особине руског премијера, поменуо бих и његову храброст и свестраност. Путин је летео борбеним надзвучним авионом, пловио подморницом, спуштао се на дно Бајкалског језера, возио тркачки аутомобил. Позната је његова љубав и склоност ка спорту. И дан-данас редовно плива, скија и тренира џудо.

Владимир Владимирович Путин био је у време Јељцина мало позната личност. О њему се у Москви знало само у ужим политичким круговима, али је у Санкт Петербургу био познатији. Природа посла захтевала је одређену анонимност. Почео је редовно да се појављује пред телевизијским камерама тек августа 1999. када је дошао на дужност председника владе, а затим последњег дана те године, када га је Борис Јељцин назначио за вршиоца дужности председника државе.

Та епизода, у коју су биле упрте очи не само домаће него и целе међународне јавности, заслужује пажњу па ћу сасвим укратко потсетити на тај догађај који се показао као преломан у политичком животу Русије.

Јељцин је крајем децембра 1999. позвао Путина у свој кабинет и саопштио му да је одлучио да поднесе оставку и да је управо њега предвидео да преузме дужност председника. ,,Гледао ме је право у очи и очекивао шта ћу да кажем’’ – присећао се Путин. Рекао сам да нисам сигуран да сам спреман за ту функцију. ,,Нисте ми одговорили: да или не’’ – инсистирао је Јељцин. ,, Нисам имао избор. Одговорио сам ,,да’’ – присећа се Путин, иако мисли да то није звучало много уверљиво. Каже, такође, да ,,није задрхтао’’ изговарајући ову реч.

Ово се одвијало далеко од очију јавности. А оно што су забалежиле камере и чему су делом били сведоци домаћи новинари и страни дописници у Москви, оставило је веома дубок утисак.

Долазак Путина на чело државе (прво као вршилац дужности председника, а после избора у марту 2000. године као легитимни председник РФ) означавало је већу промену него што у уобичајеним приликама значи одлазак једне и долазак друге личности на ту функцију. У овом случају, одлазио је човек чије су физичке и друге могућности да управља земљом биле сужене. Човек измучен болестима, борбом за власт, тешкоћама, бурним догађајима, неприликама које су га шибале готово читавог живота.

Јељцин и Путин стајали су један поред другог у Кремљу у председничком кабинету приликом формалне примопредаје дужности а затим заједно посматрали дефиле почасне јединице на Саборном тргу у Кремљу. Налазио сам се доста близу, у простору одређеном за новинаре, и могао сам да уочавам израз лица и друге појединости. Биле су то две потпно различите личности: једна је по физичком изгледу и општем утиску припадала прошлости, а друга будућности. Уосталом, Путин је више од двадесет година млађи од Јељцина. Њихове психичке и физичке могућности се нису могле поредити.

Дошавши на чело државе, Путин је наследио огромне тешкоће. Рат у Чеченији, који се у јесен 1999. године проширио и на Дагестан, настављен је свом жестином. Криминал и корупција цветају на све стране, плате и пензије се исплаћују нешто редовније него раније, али већина грађана тим новцем не може да подмири основне потребе. Незапосленост је велика, харају болести, енергетска криза у појединим регионима поприма драматичне размере. Предстоји реформа правосуђа, реформа армије и земљишна реформа која је централно питање Русије током њене хиљадугодишње историје и које није решено на задовољавајући начин. Капитал се и даље одлива из земље а производња, иако нешто повећана, и даље је далеко од домаћих потреба. Велика већина фабрика је затворена, опљачкана и запуштена. Слична је судбина и многих других државних и друштвених институција. Некада престижни колективи, таворили су у немаштини и расулу. Скандалозна приватизација је већ углавном завршена, а олигарси и новопечени богаташи су своја богатства великим делом пренела изван границе. Дуговања иностранству знатно превазилазе 100 милијарди долара. Као последица економских и социјалних тешкоћа и политичке нестабилности, ,,бела куга’’, односно драстични пад наталитета, налази се на врхунцу. Сваке године нас је неколико стотина хиљада мање, кажу званичници.



Долазак Путина на чело државе означавало је већу промену него што у уобичајеним приликама значи одлазак једне и долазак друге личности на ту функцију. У овом случају, одлазио је човек чије су физичке и друге могућности да управља земљом биле сужене. Човек измучен болестима, борбом за власт, тешкоћама, бурним догађајима, неприликама које су га шибале готово читавог живота.


Путин одлично зна шта је наследио. Он то јавно говори, али никада није директно окривио Јељцина. Никада у том контексту није поменуо његово име. У прво време га је редовно посећивао и до последњег дана поштовао обећања које му је дао гарантујући му безбедност и многе привилегије. И њему и члановима породице.

Поједини аналитичари су сматрали да ће Јељцин и даље владати из сенке. Међутим, Путин се понашао потпуно самостално. Говоркало се како се Јељцин ,,ужасава’’ појединих потеза свог наследника. Један од највећих неспоразума избио је око државне химне. Путин је одбацио мелодију Глинке која је неко време била химна Русије, а вратио познату мелодију Александрова (совјетске химне), с тим што је поета Сергеј Михалков унео неке измене у тексту и прилагодио га новој стварности. ,,То је наша историја, са том химном и мелодијом живели смо деценијама, одрастали генерације и постигли значајне резултате’’ – говорио је Путин.

Да томе додам и његову констатацију да је разбијање Совјетског Савеза представљало највећу геополитичку катастрофу 20. века, али да је обнављање те државе сада немогуће. Такав став се, наравно, не може протумачити као ,,жал за комунизмом’’, већ се на њега може гледати у једном историјском контексту и кроз призму драматичних догађаја и на домаћој и на међународној сцени који су уследили после распада велике државе.

Да се одмах разумемо: ни данас, пуних једанаест година после промене гарнитуре у Кремљу, у Русији не теку мед и млеко. То ,,пуних једанаест’’ не значи да је то дуг временски период. Политички, економски, социјални, војни и сваки други суноврат крајем осамдесетих и током читавих деведесетих година прошлог века, били су тако дубоки и свеобухватни, да ће бити потребно много времена за потпуни опоравак државе. Тај опоравак је ипак видљив, чак веома видљив, иако има повремених застоја. За једанаест година Русија је економски, социјално, политички и војно значајно ојачала, консолидовала унутрашњи живот, стабилизовала политичку ситуацију и повратила достојанство и позиције на међународној сцени. У појединим значајним областима, међутим, она још увек не може да конкурише САД и неким другим западним земљама. Мислим да у делу српске јавности не постоји адекватан увид у данашњу реалност Русије.

Подносећи годишњи извештај на заједничкој седници оба дома парламента, априла 2001. године, Путин је рекао да ,,у Русији више неће бити ни револуције ни контареволуције. Упловили смо у мирније воде, а наш циљ је био и остао јачање државе, очување њеног суверенитета и територијалног интегритета, регулисање прилика у Чеченији, заштита грађана, побољшање услова живота. На међународном плану, основни циљеви и задаци су одбрана националних интереса и прагматизам. Односи са НАТО пактом зависиће од тога до које се мере алијанса придржава уговора са Русијом. ,,У догледној будућности Русија ће бити земља у којој ће се конфорно живети. Многи ће нам завидети.Верујте ми на реч’’- рекао је у једној изјави Путин.

Путин одлично зна шта је наследио. Он то јавно говори, али никада није директно окривио Јељцина. Никада у том контексту није поменуо његово име.

Што се тиче Русије, ништа не треба тражити, све је већ пронађено – каже Путин. То је пут демократског развоја. Наравно, Русија је разнолика земља, али ми смо део западноевропске културе и цивилизације. И у томе је наша вредност.

У једној изјави, Путин открива животни мото којим се руководи, нека властита правила, како сам каже. ,,Једно од њих је да никада и ни због чега не жалим. Постепено сам стигао до закључка да је то исправно. Чим почнеш да жалиш, враћаш се назад, почињеш да омекшаваш.Треба увек мислити о будућности, гледати увек напред. Треба анализирати, наравно, јер негде у прошлости могло је бити грешака. Али анализирати треба само да би се кориговао курс којим идеш у животу’’.

Руски премијер оштро критикује кругове на западу који покушавају да ,,демократизују’’ и ,,цивилизују’’ руско друштво. Само нас ви немојте учити демократији, култури и цивилизацији – каже руски премијер. Ми нисмо никакви инвалиди да би нас неко подучавао. Такође, енергично се противи мешању у унутрашње послове. Што се тиче демократије, слободе и неких других цивилизацијских вредности, и код вас није баш све потаман, али се ми у то не мешамо. Не мешајте се ни ви у наше послове – каже Путин.

Он је толерантан према опозицији, али нема длаке на језику када је критикује. Опозиционе лидере- Бориса Њемцова, Владимира Рижкова, Владимира Милова, Михаила Касјанова и неке друге опозиционе прваке просто је нагрдио. Рекао је да ако они дођу на власт, напуниће своје џепове и распродати целу Русију. У своје време они су жарили и палили и заједно са Березовским напљачкали су милионе. Пошто су немилице трошили, сада хоће да попуне своје џепове.

Аналитичари примећују да права, организована, идеолошки усмерена и програмски оспособљена опозиција у ствари не постоји. На опозиционе скупове обично дође више полицајаца него учесника протеста.

Сасвим случајно, до руку ми је дошла једна недавна изјава белоруског председника Александра Лукашенка с којим сам у једној прилици читав сат разговарао у његовом кабинету у Минску и о коме је моје мишљење много позитивније од оног које се лансира на западу, па и у неким српским круговима. Лукашенко каже да се Путин не допада Американцима зато што је чврст човек са дубоким унутрашњим осећањима, који ће у свакој ситуацији да штити интересе Русије. Саветујем вам (Вашингтону) да не демонизирате Путина. То је веома одговоран човек. Оно што обећа, то и изврши. Зато покушајте са њим да се договорите и да од њега изнудите неко обећање. Ако он каже ,,да, то ћу урадити’’ то ће обавезно и испунити, за разлику од Америке или Европе.

Став Русије према Косову и Метохији је добро познат и заснива се на Повељи УН и међународном праву.

Да смо били укључени у решавању југословенског проблема – изјавио је у једној прилици Путин – не би дошло до бомбардовања Србије. Ми ни у ком случају не бисмо пристали на мешање тог типа у унутрашње послове друге земље. Оно се не може оправдати никаквим разлозима, између осталог ни такозваном хуманитарном интервенцијом. Сматрам да је цела операција била велика грешка у области међународних односа, кршења темељних принципа међународног права.

Ми не пристајемо ни на какве варијанте косовског типа. Ничега што би било аналогно југословенским догађајима нема и не може бити. Утолико пре што је све што су постигли западни савезници у пракси испало потпуно супротно са циљевима које је поставио НАТО.

Москва, иначе, поздравља почетак разговора Београда и Приштине у Бриселу и сматра да је то једина алтернатива једностраним корацима који су у супротности са међународним правом. Решење косовског проблема могуће је једино путем преговора и у складу са Резолуцијом 1244 – оцењује званична Москва. Она такође захтева детаљну истрагу око продаје људских органа на Косову под контролом Савета безбедности УН и позива на заштиту сведока. Тиме би се избегле озбиљне тешкоће које су својевремено биле испољене у Међународном суду у Хагу током истраге злочина на Косову – истичу званичници у Москви.

Не могу а да не поменем још једну констатацију која се повремено може чути од појединих личности у вези решавања ситуације на Косову и Метохији: Руси не могу бити већи Срби од самих Срба.

Путин веома оштро иступа против екстремизма и тероризма, па је у том контексту упоређивао ситуацију на Косову и Метохији и на Северном Кавказу. Упозоравао је да се ,,исламски екстремизам шири од Филипина до Косова’’. Када је реч о тероризму, знао је у љутини да употреби нестандардне изразе као што су ,,удавити у WC шољи’’ или ,,ушкопити’’ (Путин за ову операцију употребљава један други, народски израз).

Путин веома оштро иступа против екстремизма и тероризма, па је у том контексту упоређивао ситуацију на Косову и Метохији и на Северном Кавказу. Упозоравао је да се ,,исламски екстремизам шири од Филипина до Косова’’.

Због такве оштрине и непосредности, а пре свега због одлучности у заштити интереса Русије, коментатори на западу кажу да се Путин не може назвати ,,добрим дечком’’. ,,Он је агресиван, има строг изглед и не бира речи. Говори оно што мисли и нимало га се не тиче какав ће то имати одјек у јавности…. Његова позиција не изазива никакву сумњу. Он је лидер. Ви можете да га не волите, али морате да га уважавате’’ – каже амерички аналитичар Ендрју Томас. Да напоменем да су га недавно у једној анкети на западу сврстали међу четири најутицајније личности данашњице.

Да се опет вратим на запажање Владимира Путина изречено амбасадору Роћену: ,,Све зависи од вас’’. Чини се да је таква оцена актуелна и сада, уочи посете руског премијера Београду.

У кратком саопштењу руске владе о радној посети Србији 23. марта, каже се да ће Путин разговарати са председником Тадићем и премијером Цветковићем. Теме разговора биће даљи развој трговинско-економске сарадње, укључујући и ону из области енергетике. Мисли се вероватно и на пројекат изградње Јужног тока гасовода. Биће потписан и низ докумената.

Из овог штурог саопштење не може се закључити које ће све теме бити на дневном реду нити која ће документа бити потписана, али се може наслутити да ће дијалог бити свеобухватан и да ће допринети интензивирању сарадње. Да ли ће се руски премијер у Београду сусрести још са неким личностима, да ли ће присуствовати његовом проглашењу за почасног доктора Београдског универзитета и посетити спортски клуб ,,Црвена звезда’’ како се то у појединим београдским медијима наговештавало, није познато.

У време када српска привреда грца у тешкоћама, унапређење сарадње са таквом земљом као што је Русија од изузетног је значаја, тим пре што не постоје баријере нити условљавања којих има у сарадњи са земљама Европске уније. Штавише, Србија има одређене повластице које многе друге земље немају. Листа роба коју Србија без царине може да извози у Русију (а такође у Белорусију и Казахстан) доста је велика, али је питање колико ту бенефицију, због стања домаће привреде и производње, може да користи. Наговештава се да ће та листа бити ускоро проширена.

Вредност трговинске разнема две земље износи око 2,7 милијарди долара што је значајно повећање у односу на претходне године, али далеко испод могућности и жеља. За српску страну је негативна околност што има велики дефицит у тој сарадњи.

Из неких руских привредних извора у Москви могу се чути примедбе да не постоји довољна организованост српске привреде за наступ на руском тржишту. Као пример, наводи се пласман сезонског воћа из Србије који је углавном препуштен већим индивидуалним произвођачима. Само Москва и Подмосковље могли би да ,,прогутају’’ читаву воћарску производњу Србије – кажу руски трговци. Тим пре што је воће из Србије, због квалитета, веома тражена роба на руском тржишту.

Разуме се да само воће и пољопривредни производи нису нити могу бити једини, па ни највећи српски извозани артикл и фактор економске сарадње. Ту су пре свега енергетика, па улагања која су још увек мала с обзиром на жељу и могућности. Али, за све су потребни не само декларативна спремност и жеље, већ и конкретни кораци. Да ли ће и до које мере обострана спремност бити конкретизована током посете премијера Путина – остаје да се види.

И још једна значајна компонента: то је сарадња на међународном плану. Не треба губити из вида чињеницу да је Русија земља са великим могућностима на међународној арени, да је стална чланица Савета безбедности са правом вета. Утисак је да су искусни шеф руске дипломатије Сергеј Лавров и успешни српски министар иностраних послова Вук Јеремић успоставили добре личне контакте и односе, па се и у сарадњи на међународној сцени може очекивати даљи напредак. За Србију, подршка земаља као што су Русија и Кина, у њеним легитимним захтевима за очување територијалног интегритета и остваривање неких других права је од великог значаја.

Уз све то желим да наведем једну чињеницу која се губи из вида и коју поједини кругови из различитих интереса могу злупотребити. Русија не крије да јој је Србија најзначајнији стратешки партнер на Балкану и да има своје интересе на том простору. То, међутим, не значи да Москва жели да намеће Србији правила понашања на унутрашњем и међународном плану нити да од ње прави некакву своју ,,губернију’’ како се то у појединим круговима може чути. То су спекулације у функцији дневне или дугорочније политике са одређеним, не баш добронамерним циљевима и интересима. Русија нема ништа против Европске уније, са земљама чланицама и сама веома успешно сарађује. Такође сарађује са чланицама НАТО, али поставља питање зашто алијанса жели да се примиче руским границама и да је са свих страна, где је то могуће, окружује. На такво питање запад нема прави одговор, па је сасвим разумљиво подозрење Москве према даљем ширењу алијансе. Зато се у Москви прави разлика, и то велика, између чланства у Европској унији и НАТО пакту. Уосталом, карактер ових организација је прилично различит.

Наговештава се да ће председник Србије Борис Тадић овог лета посетити Москву да би са руским партнерима потписао документ о стратешком партнерству две земље. Нека врста стратешког партнерства постоји и сада. На крају крајева, за то није неопходан никакав папир. Потребни су политичка жеља, потреба и интереси обе стране. А они у овом случају очигледно постоје.

Познати руски историчар Рој Медведев написао је: Могу да уверим моје читаоце у Србији у то да се однос Русије према Србији не одређује само географијом, политиком и економијом, већ и сродством наших народа, наших култура, наших религија. Ја се слажем са овом констатацијом али бих, уз све поштовање познатог историчара, његов закључак донекле преформулисасо. Рекао бих да Русију и Србију не зближавају само заједничко порекло, сродност језика и културе, иста вера, дуга традиција и борба против заједичког непријатеља током векова, већ и географија, економија и – заједнички интереси. Значајна узајамна наклоност свакако постоји, али то није довољно и то није све. У данашњем свету се ништа не постиже на лепе очи, због сличности језика, културе, традиције или исте вере, као ни на основу платонске љубави. Таква љубав у међународним односима не постоји. А ти заједнички интереси су многобројни, почев од потребе чвршћег, обострано корисног економског повезивања, сарадње у области културе и науке и другим доменима, до сарадње на међународној сцени. И све то заједно не на штету неке треће стране, не као ограничавајући фактор или услов за подизање баријере према неком трећем. Колико знам, у Москви никоме не пада на памет да ограничава економску и другу сарадњу Србије са било којом земљом или да јој замера због такве сарадње. Напротив, оцењује се да од унапређења сарадње Србије са земљама Европске уније и Русија може имати користи.

Постоји довољно разлога и сигнала за веровање да ће разговори Путина у Београду бити отворени и конструктивни, да ће протећи у доброј, пријатељској атмосфери, да ће допринети развоју економске и друге сарадње и јачању стратешког партнерства. То ће, у извесном смислу, бити наставак руско-српског дијалога вођеног током боравка председника Дмитрија Медведева Београду октобра 2009. године и увод за нови сусрет на највишем нивоу овогт лета, када председник Борис Тадић треба да посети Москву.

Све су то разлози да би се руском премијеру рекло: добродошао у Београд.

 Отправлено: 15.03.11 01:24. Заголовок: Не могу не запостить..

Не могу не запостить...

Вступит ли Россия в НАТО
Как Путин вывел из себя Расмуссена

Успех визита вице-президента США Джо Байдена в Москву, видимая солидарность России в оценках событий в Ливии, «углубление» сотрудничества в Афганистане дают радужную картину «перезагрузки».
Это картина может быть ошибочной или неполной.

«Во время встречи Генсека с премьером, Путин не дал Расмуссену даже сесть, ошарашив его обвинениями по поводу планов НАТО разместить ракеты в Болгарии и потребовав дальнейшей информации об этих планах.
Это, согласно сообщению, вывело Расмуссена из себя, однако источник не сообщает, как тот отреагировал», - говориться в секретной депеше Wikileaks (S E C R E T USNATO 000004), датированной началом 2010 года.
Речь в ней идет о «дополнительных подробностях» визита Генсека НАТО Андерса Фога Расумуссена в Москву 17 декабря 2009 года.

«Президент Медведев был вежлив, но ни он, ни премьер Путин не выражали никакой заинтересованности в реальном взаимодействии с НАТО.
Путин сказал Расмуссену, что НАТО больше не является целью, и что российский интерес состоит в том, чтобы НАТО больше не существовало», - говорится в депеше со ссылкой на этот источник.

А заместитель директора личной канцелярии Генсека НАТО Сигн Бурдесет рассказала американским дипломатам, будто бы министр иностранных дел Сергей Лавров в кулуарах переговоров заметил: «Россия вовсе не в долгу перед США из-за того, что те изменили свои планы по ПРО в Чехословакии и Польше».
Более того, по ее мнению, «Медведев и Путин склонны «сотрудничать» с НАТО, приглядываясь к тому, может ли это быть полезным или выгодным для России».

http://www.rusrep.ru/article/2011/03/14/putin_nato

 Отправлено: 16.03.11 20:54. Заголовок: Шта Срби треба да з..

Шта Срби треба да знају уочи Путинове посете?

Бранко Жујовић
16.03.2011, 14:45

Фото: РИА Новости

Када сам пре неколико недеља пред једним пријатељем поменуо податак да Данци годишње украду бензин на својим пумпама у вредности од 3,6 милиона долара, а да су Руси бесповратно уложили 45 милиона евра у једну државу, он је као робот аутоматски исправио мој „очигледан лапсус“
Податак се никада неће наћи у квизу „Здраво Европо“, у ком су српска деца показала орвеловско познавање Лисабонског споразума, асоцијације, стабилизације, апликације, првобитне Заједнице челика и угља, реадмисијe, Споразума у Мастрихту и чега све не из застрашујућег бирократског арсенала евронима. Истовремено, на питање ко је скривени европски уметник неко од њих је одговорио: Елвис Присли. Најпознатији грчки плес, погађате, била је салата „цацики“...



Филм који нећете гледати



Елем, током прошле године број крађа таблица са аутомобила у Данској повећан је за чак 20%. Довитљиви Данци, у маниру за који би човек колико јуче рекао да је типично балкански, краду туђе таблице, стављају их на своје аутомобиле, на пумпама точе гориво и не плаћају га. После побегну, одбаце крадене таблице и на аутомобиле врате своје.

Иза данских мангупа остају само бескорисни снимци безбедносних камера. Знате они, са смешним уласцима и изласцима у један једини, сиви бесконачни кадар. Немо сведочанство нечега, што се никада не приказује у шареним промотивним спотовима о Европској Унији.

Овај податак изнео је пре неколико месеци Дрејер Флеминг, главни инспектор полиције данског Северног Селанда. Представник компаније „Шел“ у Копенхагену потврдио је постојање проблема, напоменом да су Данци само током 2009. године на овај начин украли бензин у вредности од чак 3,6 милиона долара.

Некако у исто време објављено је, а у Србији темељно прећутано, да је Република Абхазија прошле године добила 1,8 милијарди рубаља бесповратне помоћи од Русије. Новац је уложен у путеве, изградњу станова, комуналну инфраструктуру, образовање, културу, здравство и аграр.

Када сам ове податке пре неколико дана случајно поменуо пред једним пријатељем, аутоматски ме је као робот упозорио да сам начинио „очигледан“ лапсус. „Па, Данци ваљда финансирају пројекте“, рекао је.

Да ствар буде занимљивија, ради се о човеку који према идеји евроатлантске будућности Србије гаји знатно више од опрезне резерве. Рекао сам му да у глави има бланко оставку на стварност и да ме то не чуди, зато што и себе хватам у сличним ситуацијама.

Нећу вам открити шта ми је одговорио.



Хипотетика од милијарду и по евра



Зашто је овај податак важан за Србију уочи посете руског премијера Владимира Владимировича Путина Београду, у чијој сенци су остали многи важни политички догађаји и јубилеји?

Важан је због тога што показује да евроатлантске интеграције итекако имају алтернативу у свакој области, па и оној која се тиче фондова из којих би требало да се финансира развој државе. Философија српског евроентузијазма, наиме, може да се сведе на парафразу старе пословице: не липши државо до све даљих претприступних фондова ЕУ!

Република Абхазија, која је прогласила независност од Грузије и коју је до сада признало неколико држава, има 35 пута мање становника него Србија. Бесповратна помоћ коју је ова нова држава добила од Руске Федерације, када се прерачуна, износи око 45 милиона евра. Скоро 210 евра по глави становника. Иако је то незахвална рачуница од које ће се многима (оправдано) подићи коса на глави, покушајмо ту руску финансијску помоћ Абхазији да пресликамо на Србију. Макар на тренутак.

Када би Србија, која има око 7,5 милиона становника без Албанаца на Косову и Метохији, добила 210 евра по глави становника од било кога, то значи да би у збиру та хипотетичка инвестиција износила незамисливих милијарду пет стотина седамдесетпет милиона евра. Ако као полазну основу узмемо величину територије, а знамо да је Република Абхазија десетак пута мања од Србије, долазимо до суме од око 450 милиона евра, што такође није мало.

У оба случаја, суме су знатно веће (када се прерачунају по глави становника) од симболичног износа који ће грађани у Србији понаособ, на рате добити од просте распродаје својих најважнијих предузећа.

За разлику од Абхазије, Србији нико не нуди бесповратну помоћ за развој инфраструктуре, пољопривреду и индустрију. Али ни Србија није у позицији да за њу конкурише као Абхазија.

Србија теоретски има у изгледу фондове ЕУ, из којих ће можда моћи да повлачи озбиљнији новац за своју модернизацију. Али, реална цена тога биће коначно одрицање од Косова и Метохије и још много тешких политичких уступака. Биће то чист економски крах Србије и њена коначна етичка деградација.

Наша јужна покрајина, наиме, тржишно неупоредиво више вреди него све европске донације икада исплаћене. Све и да је на пијаци у Бриселу прикажемо као пуку катастарску ледину, без државотворних, духовних и историјских вредности, објеката и рудних резерви! А и тада, ако се одрекнемо Косова, Метохије и можда још неких области, новац добијен из фондова ЕУ биће у некој помрчини уредно књижен као ново потраживање од Београда, а пракса нам до сада сведочи да ће исти тај европски новац пре бити једнократно трошен него рационално улаган.



Разумевање модерне Русије



Зашто је овај податак важан за Русију? Достојевски је писао да се мали словенски народи Русији окрећу инстиктивно, само онда када се нађу у опасности. Русија би зато, на Балкану нарочито, требало коначно да се представи као модерна светска сила која је одавно са себе отресла деценијске стереотипе.

Русија можда треба активније и са мање стида да прикаже своје нове пруге са удобним возовима, који за српске прилике незамисливо брзо јуре све до Хелсинкија и великих градова по унутрашњости, своје нове цивилне авионе савременог дизајна, сателитски систем „Глонас“, пословни центар „Москва сити“, индустрију слаткиша која је по много чему боља од оне у ЕУ, нове савремене путеве, врхунску војну индустрију, пројекте као што су „Сколково“, „Титанијумска долина“ или нови космодром „Восточни“, Олимпијске игре у Сочију, пројекте енергетске уштеде, индустрију аутомобила која је знатно више од „Ладе“ какву Срби познају, Светско првенство у фудбалу 2018. године, амбициозне социјалне програме и још пуно тога што је сврстава међу најважније силе на планети.

Тако представљена, Русија XXI века више не би била тек крајња адреса за случај европске безбедносне нужде, него препознатљива политичка и економска дестинација пријемчива очекивањима младих људи у Србији. Они не желе само историјски да осећају, него и да разумеју савремену Русију. Да спознају своју компатибилност са њом.

То је корак који се у Србији дуго очекује. То је и корак неопходан да се мој пријатељ с почетка приче ослободи стечене бланко оставке на здрав разум и никада не почне да краде таблице са комшијских аутомобила да би крао све скупљи бензин.

 Отправлено: 17.03.11 08:18. Заголовок: Путин стал почетным ..

Путин стал почетным гражданином Косово

БЕЛГРАД, 16 марта.
Премьер-министру РФ России Владимиру Путину присвоено звание почетного гражданина Косово.
...
Председатель совета Радован Ничич объяснил это решение тем, что Путин и его соратники «поддерживали и заботились о территориальной целостности Сербии больше, чем это делал Белград».

Этим символичным жестом косовские сербы отметили заслуги главы правительства РФ в деле сохранения территориальной целостности Сербии, из состава которой Косово в одностороннем порядке вышло три года назад. [BR]http://www.rosbalt.ru/main/2011/03/16/829067.html<\/u><\/a>

 Отправлено: 17.03.11 16:44. Заголовок: ЗА ДРАГОГ БРАТА, ПРИ..

ЗА ДРАГОГ БРАТА, ПРИЈАТЕЉА, НАЈДРАЖЕГ ГОСТА ВЛАДИМИРА ВЛАДИМИРОВИЧА ПУТИНА И СВЕ РУСЕ КОЈИ ОВОГ ПРОЛЕЋА ДОЛАЗЕ У СРБИЈУ, ЕВО КАКВО ЋЕ ВРЕМЕ БИТИ ОВИХ ДАНА...

Најзад пролеће

До 20. марта, уз чешћу појаву кише или локалних пљускова, јутарња температура биће око 7, а највиша дневне од 17 до 20 степени. Од 20. до 25.03, уз углавном стабилно и суво време, доћи ће до мањег пада температуре (јутарње до 6, а највише дневне од 10 до 14 степени).

До средине априла задржаће се стабилно и суво, температуре у благом порасту. Око 5. и у периоду од 9. до 11. априла падаће киша праћена грмљавином.

објављено: 16.03.2011.

 Отправлено: 17.03.11 23:25. Заголовок: Путин решил лично ус..

Путин решил лично успокоить жителей Сахалина

В субботу 19 марта премьер-министр РФ Владимир Путин посетит Южно-Сахалинск, в котором началась паника в связи с проблемами на японской АЭС «Фукусима-1».

Визит главы правительства также будет связан с газовыми вопросами.
«У премьер-министра запланирована рабочая поездка на Сахалин в субботу, в ходе которой он будет заниматься вопросами, связанными с завершением работы по строительству газопровода и присоединения к нему местной ТЭЦ.
Ожидается, что будут затронуты и вопросы ценообразования», - цитирует пресс-секретаря Путина Дмитрия Пескова РИА «Новости».

Накануне в городе были раскуплены все билеты из Южно-Сахалинска в Москву, в том числе и в бизнес-классе.
Глава местного МЧС Таймураз Касаев заявил, что «среди жителей региона сложилась нездоровая ситуация».
«В последние дни в области распространяется информация о радиационной угрозе.
Эти слухи несерьезные и нелепые.
Даже при самых неблагоприятных для нашего региона погодных условиях масштабы выбросов радиации в атмосферу на АЭС, по имеющейся информации, не достаточны для того, чтобы создать серьезную угрозу», - отметил глава ведомства.

Также в городе зафиксирован высокий спрос на йод и красное вино.

11 марта землетрясение и цунами в Японии спровоцировали проблемы в функционировании АЭС «Фукусима-1»: на станции отказали системы охлаждения. На данный момент власти страны пытаются справиться с ситуацией, одна уровень радиации на близлежащих территориях до сих пор растет.

Путин заявил, что Россия находится в безопасности, однако распорядился проводить мониторинг радиационного фона и проанализировать планы по строительству на территории страны новой АЭС.

 Отправлено: 18.03.11 22:14. Заголовок: Александар Конузин о..

Александар Конузин о посети Путина Србији
Игор Гојковић
18.03.2011, 15:40

http://serbian.ruvr.ru/2011/03/18/47617686.html

Русија жели да Србија постане лидер на Балкану у области енергетике, изјавио је амбасадор РФ у Србији Александар Конузин, наводећи да би то могла да буде централна тема у разговорима премијера Владимира Путина и његових српских домаћина током посете Београду наредне недеље.

Конузин је истакао да ће поред енергетике у центру пажње бити пре свега економске теме.

Знамо да је српска страна врло заинтересована да сазна како ће се реално реализовати Јужни ток. Премијер Путин ће говорити српским руководиоцима о оним конкретним плановима које ми тим поводом припремамо. Постоје додатне идеје поводом продубљивања наше сарадње у сфери енергетике. Постоји врло оригиналан предлог поводом тога како популаризовати ову сарадњу. И у тим условима долазак господина Путина, како сам рекао, само додатно подвлачи онај богат дневни ред политичких контаката, успостављен међу нашим земљама.

Амбасадор Конузин је новинаре на Факултету политичких наука где је одржао предавање за студенте подсетио да је у октобру 2009. године Србију посетио руски председник Дмитриј Медведев и изразио очекивање да ће ове године председник Србије БорисТадић отпутовати у Русију.

Такође очекује се посета министра спољних послова Сергеј Лаврова Београду у априлу, а припрема се и посета министра одбране Анатолија Серђукова.

Према речима Конузина очекује се и посета министра за ванредне ситуације Сергеја Шојгуа који је и копредседник Мешовитог комитета за трговинско-економску и научно-техничку сарадњу две земље.

 Отправлено: 18.03.11 23:12. Заголовок: /18.3.2011/ Владимир..

/18.3.2011/
Владимир Путин стал почетным доктором Университета в Белграде



Российский премьер-министр Владимир Путин 15 марта был избран почетным доктором Университета в Белграде единогласным решением Сената университета, - сообщает газета «Данас». С инициативой о присвоении почетного доктората выступил юридический факультет в Белграде, как сообщили на заседании Сената, планируется, что докторские регалии будут вручены Путину во время его визита в Белград 23 марта.

- Вручением почетного доктората Белградский университет выражает наивысшее уважение Владимиру Путин, как государственному деятелю и безграничную благодарность за все что он сделал и делает для сохранения территориальной целостности Сербии и достоинства сербского народа и всех сербских граждан. Выступая за защиту территориальной целостности и суверенитета государств, Путин показал, что современные державы нельзя разрушать и делить ни волей сильных мира сего, ни террористическими действиями и преступлениями сепаратистов, - заявил Бранко Ковачевич, ректор белградского университета, аргументируя решение о присвоении почтенного доктората российскому премьеру.

Он отметил, что «это высокое признание одновременно и благодарность сотням русских ученых, благодаря вкладу которых в период между двумя мировыми войнами Университет в Белграде поднялся на мировой уровень».

Српска.Ру

 Отправлено: 20.03.11 22:54. Заголовок: 17:19 20.03.2011 Пут..

17:19 20.03.2011
Путин проведет совещание по «оборонке» на «Воткинском заводе»
http://news.km.ru/putin-provedet-soveshchanie-po-oboronke-na-votkinskom-zavode
Премьер РФ Владимир Путин в понедельник посетит Воткинский машиностроительный завод в республике Удмуртия, на котором выпускаются ракеты «Тополь-М» и части МБР «Булава».

В совещании также примут участие вице-премьер Сергей Иванов, министр обороны Анатолий Сердюков и руководитель Роскосмоса Анатолий Перминов, передает РИА «Новости». Как сообщается, на площадке предприятия премьер проведет совещание по вопросам реализации госпрограммы вооружений на 2011-2020 годы.

Однако, до начала совещания Владимир Путин намерен ознакомиться с работой «Воткинского завода», который ведет свою историю с 1759 года. В настоящее время время это градообразующее предприятие серийно выпускает оперативно-тактические ракеты «Искандер-М», стратегические ракеты «Тополь-М», участвует в опытно-конструкторских работах по ракете морского базирования «Булава».

Летом 2010 года «Воткинский завод» покинула группа из 20 специалистов из США, более двадцати лет контролировавшая здесь выполнение СССР, а, затем, и Россией, договора по ликвидации ракет средней и меньшей дальности и пунктов Договора СНВ-1. Вероятно, что американцы в Воткинск больше уже никогда не попадут: в новом договоре СНВ нет положения, разрешающего инспекторам из США посещать завод.

 Отправлено: 20.03.11 23:03. Заголовок: Владимир Владимирови..

Владимир Владимирович готовится к большому "бадабуму".
И это правильно.

 Отправлено: 20.03.11 23:45. Заголовок: Admin пишет: Владим..

Admin пишет:

цитата:

Владимир Владимирович готовится к большому "бадабуму". И это правильно.

Бадабум???????

 Отправлено: 20.03.11 23:51. Заголовок: Бранка пишет: Бадаб..

Бранка пишет:

цитата:

Бадабум???????

слово из фильма «Пятый элемент». Там героиня (Мила Йовович) говорила:
««Бадабум. Бум. … Ба-аааа-да-бум» - большой взрыв.

 Отправлено: 21.03.11 00:01. Заголовок: Admin пишет: слово..

Admin пишет:

цитата:

слово из фильма «Пятый элемент». Там героиня (Мила Йовович) говорила: ««Бадабум. Бум. … Ба-аааа-да-бум» - большой взрыв.

Помњу, смотрела Бруса Вилиса и Милу Јовович... но если будет Бадабум, Путин готовитсја, а ми будем с ним в добру и злу.

 Отправлено: 20.03.11 23:56. Заголовок: Цитата двух ракетчик..

Цитата двух ракетчиков (ЯДЕРНОГО ШИТА) из фильма ДМБ - " А МОЖЕТ БЫТЬ ЖАХНЕМ? КОНЕЧНО ЖАХНЕМ ОБЯЗАТЕЛЬНО ЖАХНЕМ, НО ПОТОМ."

 Отправлено: 21.03.11 00:19. Заголовок: 7 концовок из игры S..

7 концовок из игры S.T.A.L.K.E.R.
Какую выберем ?

 Отправлено: 21.03.11 15:27. Заголовок: Путин: Россия восста..

Путин: Россия восстановит докризисный объем ВВП в 2012 году
21.03.2011, 06:18

Фото: РИА Новости

Премьер-министр России Владимир Путин рассчитывает выйти на докризисный уровень ВВП в следующем году.

«Думаю, что в 2012 году мы полностью восстановим объемы нашего валового внутреннего продукта - ВВП. И тогда можно будет говорить о том, что мы кризис преодолели. Сейчас мы находимся в тренде выхода из кризиса», - сказал Путин в интервью телеканалам «Россия» и «Моя планета».

Путин отметил, что тренд на подъем экономики имеет устойчивый характер. В то же время он подчеркнул, что можно будет сказать, что кризис закончился, когда Россия восстановит объемы производства и ВВП.

По его словам, мировой рынок сократился, а российские металлургическая и угольная промышленность работали в значительной мере на экспорт. «Потребность в этом продукте сократилась, и у нас «скукожилось» производство. Вот, нужно, чтобы оно восстановилось по всей экономике, по всем отраслям, но пока еще мы этого не достигли», - сказал глава правительства.

Он признался, что во время кризиса ему не было страшно, но было тревожно. «Было очень много факторов неопределенности - никто не мог сказать, как будет развиваться ситуация в мировой экономике и в нашей. Когда есть столько факторов неопределенности и неизвестности, тогда, конечно, это не может не вызывать определенной тревоги», - пояснил Путин.

«Но у нас была уверенность в том, что мы сможем это преодолеть, потому что мы осознанно проводили, я считаю, правильную экономическую политику. И, во-вторых, потому что у нас экономика возмужала, за последние десятилетия стала другой», - передает слова премьер-министра РИА Новости.