Сообщение: 15
Зарегистрирован: 15.07.09
Откуда: Србија, Београд
Репутация:
0
Отправлено: 16.07.09 00:05. Заголовок: ПУТИН - У РЕЧИ И СЛИЦИ (продолжение)
Човек који за девет година колико је на политичкој сцени Русије а и на светској политичкој сцени, број један, заслужује једну страницу и на овом форуму.
Председатель Правительства РФ. # Председатель партии "Единая Россия". Родился 7 октября 1952 года в Ленинграде. # В 1975 г. окончил юридический факультет Ленинградского государственного университета. # По распределению был направлен в КГБ СССР. # Служил в ленинградском управлении КГБ СССР, затем - в Первом главном управлении КГБ СССР (внешняя разведка), работал в Германии. # В 1990 г. по увольнению из органов госбезопасности работал помощником проректора по международным вопросам Ленинградского государственного университета, затем советником председателя Ленсовета. # В 1991 г. был назначен председателем Комитета по внешним связям мэрии Санкт-Петербурга. # В 1994-1996 гг. - первый заместитель председателя правительства Санкт-Петербурга, председатель Комитета по внешним связям. # В августе 1996 г. был назначен заместителем начальника Управления делами Администрации Президента РФ, 1997-1998 гг. - заместитель руководителя Администрации - начальник Главного контрольного управления при Президенте РФ. # Май-июль 1998 г. - первый заместитель руководителя Администрации Президента. # В июле 1998 г. - директор Федеральной службы безопасности РФ, оставался на этом посту до назначения премьер-министром. # В марте 1999 г. являлся секретарем Совета Безопасности РФ. # В августе 1999 г. - первый заместитель председателя Правительства РФ и и.о. Председателя Правительства. # В августе 1999 г. - председатель Правительства РФ. # 31 декабря 1999 г. принял полномочия президента России от Б. Ельцина на срок до избрания нового главы государства. # Декабрь 1999 г. - март 2000 г. - исполняющий обязанности Президента РФ - Председатель Правительства РФ. # В 2000-2008 гг. - Президент РФ. # В апреле 2008 г. избран Председателем партии "Единая Россия" с наделением полномочиями высшего выборного лица партии с мая 2008 г.. # В мае 2008 г. - председатель Правительства РФ. # С июля 2008 г. - глава президиума Совета по реализации приоритетных национальных проектов и демографической политике при президенте РФ. # С мая 2009 г. - глава Совета при правительстве РФ по развитию отечественной кинематографии.
"НИКОГО ВПЕРЕДИ!" - девиз В.В.Путина Неважно, что говорят у тебя за спиной. Главное, когда ты оборачиваешься - все молчат!
Сообщение: 22187
Зарегистрирован: 15.07.09
Откуда: Србија, Београд
Репутация:
6
Отправлено: 14.10.14 10:14. Заголовок: Наш драги гост пре 4..
Наш драги гост пре 44 године... неким људима године само иду у прилог, морам признати да је у данашњем издању много занимљивији и привлачнији... Бутик "Миротворац" на Менхетну, где у излогу стоји портрет руског председника Путина у костиму Супермена са руским грбом на грудима - дизајнер је Американац Џулијус Касинкис, и бутик је отворен недавно, баш на Путинов рођендан [IMG]http://www.1tvnet.ru/assets/images/news/krasotin/thumb/25/01(13).jpg[/IMG] [IMG]http://www.1tvnet.ru/assets/images/news/krasotin/thumb/25/01(14).jpg[/IMG] Чекамо Вас драги наш Императоре!
Он сделал страшный и великий выбор
Ведь мог же всё сделать по-другому? Конечно мог. Мог договориться на счет себя и ближнего круга — всё бы дали, на многое закрыли бы глаза и СМИ. Сейчас никто бы не пел лалала. Не было бы шквала моськиных хамских наездов от "цивилизованного мира". Не было бы "путлеров", "сталиных", "37-х", "Северных Корей", "ГУЛАГов", "диктаторов", "агрессоров", "аннексоров".
Просто смирись: все звери на планете равны, но есть звери равнее других. Да, Украина вместе с Севастополем, Грузия с Абхазией, Белоруссия (со Смоленском?) были бы уже в НАТО. Но какая разница — ведь НАТО не угрожает хорошим? Наши трубопроводы согласно тридцать третьему энергопакету ЕС принадлежали бы всем.
Нас не было бы в Арктике, в небесах, на земле и на море. Мы стали бы набором компактных и не страшных никому финляндий. Хотя, скорее — монголий, но это уже детали. Были бы с хорошо развитым малым перекупочным бизнесом, без всяких там заморочек с атоммашами, оборонэкспортами, роскосмосами и всего прочего, чего нельзя съесть под пиво.
И, в принципе, многие бы (ну кроме каких-нибудь уж слишком откровенных польш) успокоились. Достаточно покаяться за всё, за всю свою историю, начиная с динозавров. Выплатить компенсации одному племени, отдать территории другому, признать, что русский в другой стране не должен говорить на русском, что ядерное оружие должно быть только у правильных стран, что ресурсы Сибири — международное достояние, что у России нет своей культуры, что чумазый не должен иметь своих интересов…
Ведь можно же жить Горбачевым и верить, что тебя просто обманули: сначала внутри, потом вовне. Мировая благодарность была бы огромной, а отношение собственного населения — ну это можно и пережить. Тем более, когда "Эхо" и "Дождь" по всем каналам, министр пропаганды Гусинский, вместо Мамонтова — Савик Шустер, вместо Киселева — Киселев.
Они пели бы нон-стоп: распались Таможенный и евразийский союзы? Гордись! Ты смело отказался от ненужных форматов! Посольство США свергло и отдало на растерзание толпе Лукашенко и Назарбаева? Гордись! Тебе демократия дороже старых друзей! Ушли Дагестан и Татарстан? Гордись: ты не допустил кровопролития! В общем, непременно нашлось бы, за что похвалить.
Сделать из Церкви фольклорно-туристическое гетто, ввести обязательную пропаганду однополых браков прямо с яслей, учить историю Отечества-Глупова по Салтыкову-Щедрину, признать Сталина равным Гитлеру, СССР — ответственным за развязывание всех войн, включая пунические. Преступления коммунизма, вроде ГОЭЛРО и всеобщего образования, объявить караемыми без срока давности. Заменить итоги Второй мировой войны итогами "холодной". Гимн страны писали бы "Пусси Райот", в мавзолее открылся бы Макдональдс, перезагрусские перестали бы быть пугалом для западных детишек, а просто милыми пьяными дикарями фром сайбириа.
Это — "путь обратно в семью цивилизованных народов", и он вполне мог пойти по нему без особого сопротивления в стране. Под аплодисменты "интеллигенции" и равнодушие прочих 84%.
За это простили бы любые дивиденды себе и окружению, он комфортно бы правил и комфортно ушел бы на пенсию, рекламировать американскую пиццу. Или даже вошел бы в издалека-наблюдательный совет Эксон-БиПи-Газпрома. Так зачем…?
Затем что они его не поняли. Вот все те, кто говорит об имперско-тиранских амбициях, о жажде власти, славы и денег. Он шел наверх не с этим. Он очень хотел быть одним из них. С маленькой, совершенно скромной и вполне понятной оговоркой: не за счет интересов России. Ну ведь пустячок — вам что, так трудно? Тогда не столь важно было бы, чей Крым, где пройдет газ или откуда поедут яблоки.
Оказалось — все дело и было в этой мелочи. И он не стерпел. Они сами сделали его Лидером. Из скромного и закрытого либерал-полковника чуть ли не принуждением превратили в мирового политического деятеля, до которого не допрыгивают и не доплевывают мстительные и мелочные руководители богатых и сильных стран и альянсов.
Но больше всего хотелось бы поблагодарить его за то, что он вернул в общество ценности. Реальные, а не их либеральные суррогаты. О них опять можно говорить вслух, верить в них, бороться за них и жертвовать за них материальным.
Да, над ними будут смеяться. Но это как издевки гулящих девиц над одноклассницей-девственницой или пьяных гопников над спортсменом: "Хватит из себя строить, ведь вы такие же!". Каждый второй текст его ненавистников именно про то, что бы мы сидели со своими скрепами на обочине и утирались духовностью. Потому что им неприятен не "Тиран": ведь тираноборство — их профессия. Тем более, если никакой ГУЛАГ им лично реально не грозит. Но им противен вызов их дутой претензии на моральное лидерство с заимствованным набором либеральных догматов в кармане.
Он взял на себя гигантский груз ответственности, когда не вкатился в услужливо проложенную для него колею: "присоединяйтесь, господин барон, присоединяйтесь!". Он шел на огромный риск, понимая, что принимает решение за всю нацию. Что придется терпеть и терять, выслушивать гадости и чужую неприкрытую злобу.
Что удары могут быть и в спину. Что одни припомнят ему компромиссы с олигархами, другие — компромиссы с "советскими", третьи — либерализм, четвертые — не либерализм…
Но он сделал личный выбор. Не потому, что он так хотел что-то присоединить, завоевать или атаковать. А потому что выбора-то — в его системе ценностных координат — никакого и не было. Ему просто не оставили.
Ибо если бы он поступил иначе, он не был бы тем, кем он является для всего мира — Путиным.
Чим су точкови председничког „Иљушина“ дотакли писту сурчинског аеродрома, а из њега се појавио Владимир Путин, већ по првим реакцијама нескривеног задовољства ког су исказивали гледаоци телевизијског преноса, одмах се могло наслутити да ће резултат посете руског председника одговарати ономе што се од ње заправо и очекивало, а то је економско, политичко, па и свако друго учвршћивање позиција Русије на балканском простору, баш онако како су се поједини западни званичници полугласно прибојавали.
Наиме, разговори у Палати Србија су одржани у атмосфери која је одисала задовољством са досадашњим достигнућима у међусобној сарадњи, али из изјава свих њених учесника је постало јасно да ће тек њихово интензивирање обележити будућност која је пред нама. То је симболички изразио премијер Вучић са речима да је „Путин донео добре вести за грађане Србије“, али при том се нимало не ради о пукој куртоазној размени комплимената, него се те оцене заснивају на конкретним показатељима и на сасвим реалним пројектима.
И Путин је са своје стране, помињући руске инвестиције које су достигле цифру од три милијарде долара, и најавом да би само рецимо вредност извоза српских прехрамбених производа у Русију могла да се попне до читавих 500 милиона долара, на очигледан начин ставио до знања српској јавности да Русија себе у будућности види на овим просторима на још јачим темељима, иако су они и до сада могли комотно да се назову широким и дубоким.
Дакле, посматрајући карактер разматраних питања, а то се додатно видело из Вучићевог скретања разговора на економске теме без сувишног околишања већ од самог почетка сусрета, излази на видело чињеница да ће у перспективи и даље централном место у узајамној сарадњи заузимати економија у разним њеним видовима.
У сваком случају, након одласка председничког „Иљушина“ из Београда, остаје утисак да јачају старе руско-српске економске везе, а нове се помаљају иза угла и претварају Русију у незаобилазни привредни фактор на овим просторима.
А то је нешто чиме би пре свега требало да буду задовољни сви они грађани Србије који су са овацијама дочекали Владимира Путина на свечаној бини уочи војне параде, исто као и сви они поред телевизијских екрана који нису крили осмех задовољства. Јер економски бољитак који се назире после београдских разговора, тицаће се управо њих и квалитета њиховог живота. А то је сасвим довољно да се Путинова посета оцени више него успешном. Па макар се то некоме и не свидело. опширније: http://serbian.ruvr.ru/2014_10_16/Putinova-poseta-kao-predznak-jacheg-ekonomskog-prisustva-Rusije-u-Srbiji-5299/
Наставља се посета руског председника Владимира Путина Београду. Прве резултате за Глас Русије коментарише Ђорђе Вукадиновић, главни и одговорни уредник издања “Нова српска политичка мисао”
Више је него очигледно да је ова посета (која је још увек у току) протекла у одличној, срдачној атмосфери. Такође, она илуструје висок ниво односа Србије и Русије, као и односа српског и руског народа. Ту не мислим само на протокол и највише државно одликовање које је додољено председнику Путину, као и дочек који је приређен и од стране државних званичника и од стране грађана, већ и на атмосферу којом је читав сусрет праћен. Не памтим да је било толико осмеха на лицу председника Путина током разговора са својим партнерима из иностранства, да је било толико позитивне енергије. Та добра атмосфера је заправо најважнији утисак са почетка овог сусрета.
Са друге стране економски аспект је изузетно важан, вероватно више за Србију него за саму Русију, али су обе стране истакле колики је напредак постигнут током последњих годину дана у економској размени, али и колика шанса, колики простор постоји у смислу унапређивања односа.
Можда најважније је и истицање пријатељских односа српског и руског народа. Посебно је важна чињеница коју је истакао председник Николић, да су Србија и Русија увек биле на истој страни односно да никад нису биле супротстављене једна другој током историје. Осим тога, оне су обе биле на „исправној страни“ историје, како у прошлости, тако и у садашњости. У том смислу, рекао бих да је ово важна манифестација и за руску страну и за председника Путина, обзиром да он може у Београду, као једној од европских престоница да рачуна на неподељену подршку и руководства и народа, што свакако није безначајан политички добитак.
Коначно- реакције, сумње, па и повремено нервоза којом су западни политички фактори пратили ову посету, показује да је, без обзира на релативно кратку посету председника Путина, ово био један значајан сусрет који обећава да се односи, сарадња између Русије и Србије подигне на још виши ниво.
Андреј Федјашин Данас, 15:44 Путинова концепција: Свет до и после „Валдаја“
Говор руског председника Владимира Путина о новој архитектури међународних односа прилично брзо почео је да се цитира на Интернету. Али коментара о суштини самог иступања у Сочију у америчким и западним новинама и медијима необично је мало. Такав информациони мук обично се дешава „са друге стране цивилизованог света“ када анализа удара у тачку, и није згодно разматрати је. Она се до те мере не допада, да више воле да је игноришу.
Ове године, упркос санкцијама и позивима на „изолацију“ Русије, на заседање дискусионог клуба Валдај дошло је 108 експерата из 25 земаља света, укључујући бивше премијере и председнике. Већина стручњака за међународне односе уверена је да је говор руског председника већ поделио свет на „до“ и „после“ „Валдаја“.
То је врло снажан говор, сматра председник Никсоновог центра, издавач листа The National Interests, познати амерички политиколог Дмитриј Сајмс. Са њим можемо да се слажемо или не, али то је онај говор који привлачи пажњу и наводи људе да се замисле. То несумњиво није говор лидера који је сатеран уза зид санкцијама и покушава да нађе за себе излаз, а да не изгуби образ. То је реч лидера велике нуклеарне силе чије мишљење мора да се узима у обзир, допадало се то некоме или не.
Путина су могли да слушају са чуђењем само они који су заборавили говор председника Русије од 7. Фебруара 2007. године на Минхенској конференцији о безбедности. Тезе и ставови актуалног «Валдаја» били су у суштини наставак упозорења из "минхенског говора". Путин је још тада, пре више од 7 година, говорио о опасности једнополарног света, хегемонији једне државе и једног војног блока. Сада на "Валдају" он је само констатовао то да су се његова упозорења реализовала: у Ираку, у Сирији, у Либији и у Украјини. Хаос је свугде где Вашингтон умеша прсте, подсетио је Владимир Путин.
Хајде да се запитамо колико нам је свима комфорно, безбедно, пријатно да живимо у таквом свету? Колико је он праведан и рационалан? Можда немамо релевантне основе да се бринемо, дискутујемо, постављамо незгодна питања? Можда је изузетност САД, то како оне реализују своје лидерство, заиста благо за све, а њихово свеопште мешање у све послове у свету носи мир, благостање, прогрес, процват, демократију – и треба једноставо опустити се и уживати? Допуштам себи да кажем да то није тако. То уопште није тако.
Владимир Путин у Сочију је говорио не само и не толико о Русији. Он је говорио о великој трансформацији у свету, подвлачи професор Руске академије државне службе Владимир Штољ. Он је изложио чињенице које су више него очигледне: свет није ни из далека такав какав је био у последњих 25 година, после распада СССР. А САД и њиховим савезницима из НАТО-а после скоро потпуне доминације и једнополарности то је тешко и да спознају, и не желе да се растану са таквим светом.
Како сматра министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров, на путу дијалога са Вашингтоном за Русију сотји једна главна препрека – то је сам Вашингтон. Предлози америчких партнера су оријентисани искључиво на њихове сопствене интересе. А модел понашања према Русији не уклапа се ни у какве оквире пристојности, сматра Сергеј Лавров.
Они не говоре директно о смени режима. Мада понеки од маргиналаца у Европи упућују и такве фразе. Али од нас траже да променимо своју политику. Да променимо прилазе. Једна би ствар била када би нам нудили да тражимо нешто заједно. Али говоре нам сасвим друго: знамо како треба да се делује и ви управо то и треба да урадите.
У САД већ неколико деценија доминирају такозвани неоконзервативци, којима је тешко да разговарају са било ким на равноправном нивоу. А Владимир Путин управо је позивао на узајамно поштовање туђег мишљења, истиче аналитичар Центра за европска истраживања Владимир Оленченко.
Неко би до данас желео да разговара на језику диктата, наредби. То је нешто попут "међународног феудализма": наређивати другим земљама и указивати им како да се понашају у конкретним међународним ситуацијама. Ова група људи у САД и другим земљама које називамо једним именом Запад, на пример, Канади и Британији, хтела би да задржи свет у тој сфери где би хтели да га виде.
Најважније је што је руски председник јасно означио апсурдност једнополарног света. Посебно у контексту неспособности Вашингтона да разумно располаже оним утицајем који је стекао после завршетка хладно грата. Када су Путина питали да ли је његов говор био оптужујући према Американцима или помирљив, он је одговорио врло просто: Он није ни помирљив, ни оптужујући. То је предлог за заједнички рад. опширније: http://serbian.ruvr.ru/2014_10_27/Putinova-koncepcija-Svet-do-i-posle-Valdaja-9020/
Сообщение: 22237
Зарегистрирован: 15.07.09
Откуда: Србија, Београд
Репутация:
6
Отправлено: 06.11.14 16:07. Заголовок: Zapad je prešao..
Zapad je prešao crtu: Putin je doneo istorijsku odluku, Rusija više neće odstupati Formulisao je zapravo ruski ultimatim Zapadu: Ili se dogovaramo o novim pravilima igre, ili će ih Rusija uspostavljati samostalno, bez osvrtanja na zapadne partnere, u prvom redu – na SAD
Piše: Jurij Barančik, izvršni direktor Instituta za informativne ratove (Moskva)
Predsednik Rusije Vladimir Putin istupio je 24. oktobra na Valdajskom forumu u Sočiju sa programskim govorom.
Bio je to upravo programski govor, analogan Putinovom nastupu 2007. godine na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti. Međutim, ako je Putin 2007. u Minhenu oštro konstatovao nezadovoljstvo Rusije pravilima igre u svetu – nemajući svoj pozitivni program – sada je predsednik Rusije u Sočiju, prešao sa iskazivanja „nerazumevanja“ za situaciju u svetu na ukazivanje na nemogućnost daljeg očuvanja postojeće konfiguracije snaga u svetu i važećih pravila igre koja po sopstvenom nahođenju u bilo kom trenutku može menjati samo jedan svetski igrač, dok svi ostali to treba da prihvate kao nešto što se samo po sebi podrazumeva.
U suštini, Putin je 24. oktobra u Sočiju podvukao crtu ispod perioda hladnog rata koji je Zapad nastavio i posle raspada Varšavskog ugovora i SSSR. Pritom je označio ruski ultimatim Zapadu: Ili se dogovaramo o novim pravilima igre, ili će ih Rusija uspostavljati samostalno, bez osvrtanja na zapadne partnere, u prvom redu – na SAD.
Da Rusija ima nameru da upravo tako razgovara sa Zapadom, možda ponajbolje govori i tema diskusije u Valdajskom klubu u ovoj godini: „Svetski poredak: nova pravila ili igra bez pravila?“.
„Šta nas čeka ako ne budemo hteli da živimo po pravilima, makar strogim i ne baš lakim, nego sasvim bez ikakvih pravila? Upravo takav scenario je sasvim realan i ne sme se isključiti, pogotovo ako se ima u vidu pregrejanost situacije u svetu. Uzimajući u obzir sadašnje tendencije, može se napraviti ceo niz prognoza, a one, nažalost, nisu optimističke. Ako ne stvorimo razumljiv sistem međusobnih obaveza i dogovora, ako ne stvorimo mehanizam za razrešavanje kriznih situacija – simptomi svetske anarhije neizbežno će se umnožavati.
Već danas je postao verovatan ceo niz oštrih konflikata – ako ne sa direktnim, a ono sa posrednim učešćem velikih država… Ukrajina, o kojoj se tako mnogo govorilo i govoriće se još, primer je konflikta koji utiče na raspored snaga u celom svetu, a smatram da Ukrajina uopšte nije poslednji takav konflikt“ – prilično otvoreno je ukazao predsednik Rusije.
Ovo znači da se Rusija ne žali, da razume stvari, da ukazuje da je stanje stvari više ne zadovoljava i da je spremna kako za formulisanje novih pravila igre, tako i za igru bez pravila, ali da unapred upozorava – ako se događaji budu razvijali po drugom scenariju – da se niko ne nađe uvređen. .....
Odstupanje se završilo. Odsad – samo napred. Ovo ne znači da ćemo ratovati sa Zapadom. Ne. Ovo znači da ćemo se odsad rukovoditi samo svojim nacionalno-državnim interesima.
A ako za njih bude moralo da se ratuje – znači, moraćemo da ratujemo.
Сообщение: 22324
Зарегистрирован: 15.07.09
Откуда: Србија, Београд
Репутация:
6
Отправлено: 25.05.15 21:20. Заголовок: 25 мая 2015, 11:48 Г..
25 мая 2015, 11:48 Главнокомандующий Объединенными силами НАТО в Бнюнсуме генерал Бундесвера Ханс-Лотар Домрезе Главком НАТО: Путин - не сумасшедший, но игрок
Главнокомандующий Объединенными силами НАТО в Бнюнсуме (Нидерланды) генерал Бундесвера Ханс-Лотар Домрезе в интервью немецкому еженедельнику Focus выразил озабоченность возможностью применения Россией ядерного оружия.
"Русские считают возможным применение тактического ядерного оружия как средства ведения войны. Мы - нет", - цитирует немецкого военачальника информационное агентство "Росбалт".
При этом натовский генерал охарактеризовал президента России Владимира Путина как человека, который умеет хорошо просчитывать ситуации, однако при этом является "азартным игроком". "Он - не сумасшедший. Но - игрок. И это может быть опасно", - констатировал Домрезе.
В то же время он отметил, что НАТО не рассматривает Россию как врага, а только как потенциальную угрозу.
"Считаю необходимым подчеркнуть: никто в НАТО не хочет войны. Но мы будем защищать население. Надеюсь, что президент Путин это понимает. И поэтому я до сих пор сплю спокойно", - подытожил главком Североатлантического альянса.
Сообщение: 22339
Зарегистрирован: 15.07.09
Откуда: Србија, Београд
Репутация:
6
Отправлено: 08.07.15 20:48. Заголовок: Россия наложила вето..
Россия наложила вето в СБ ООН на резолюцию по Сребренице 08.07.2015 18:10:33 Вашингтон. 8 июля. ИНТЕРФАКС-АВН - Российская сторона наложила вето на проект резолюции Совбеза ООН по событиям 1995 года в Сребренице, сообщают в среду западные СМИ. Документ был предложен Великобританией. В нем события в Сребренице были охарактеризованы как геноцид. За проект резолюции проголосовали десять членов СБ ООН, а четыре, в том числе КНР, воздержались. Агентство АП отмечает, что как Белград, так и боснийские сербы выступали против одобрения этого документа в ООН. Ранее на этой неделе российский дипломатический источник заявил журналистам, что "проект резолюции по Сребренице в ее нынешнем виде неприемлем". Согласно официальным данным, в июле 1995 года в Сребренице за несколько дней были убиты более 8 тыс. мусульман. Ответственность за это была возложена на войска боснийских сербов. Международный суд ООН в Гааге квалифицировал события в Сребренице как геноцид.
Я ЛЮБЛЮ РОССИЮ ОТ ВСЕЙ ДУШИ. СПАСИБО МОЯ РОССИЯ. СПАСИБО ВЛАДИМИР ВЛАДИМИРОВИЧ!!!!!!!
Все даты в формате GMT
3 час. Хитов сегодня: 11
Права: смайлы да, картинки да, шрифты да, голосования нет
аватары да, автозамена ссылок вкл, премодерация откл, правка нет
- участник сейчас на форуме
- участник вне форума
