ЂЕНЕРАЛ РАТКО МЛАДИЋ - ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ САЧУВАО СРПСКИ НАРОД ОД ИСТРЕБЉЕЊА У ГРАЂАНСКОМ РАТУ НА ТЕРИТОРИЈИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ - КАД ЈЕ ОЛОШ БЕЛОСВЕТСКА РАСТУРАЛА СФРЈ
Da je sve crno belo u životu, bilo bi jednostavno reći ko je general Ratko Mladić...
Ali život je sve samo ne crno bela kombinacija, i svaki čovek je jedinstvo suprotnosti; čovek koji je na poternici više od trinaest godina, jedna je od takvih ličnosti, koja pleni i odbija, slavljen na jednoj strani, na drugoj optužen bez jasnih dokaza, progonjen kao zver, i omiljen toliko da ljudi koji ga vole stavljaju ruku u vatru za njega, glavu u torbu... Godinama...
Niko na svetu nema više jataka i prijatelja od progonjenog srpskog ratnika... i niko istovremeno nema toliko neprijatelja...
Kako dokazati istinu a da ne strada onaj ko je na čelu Vojske Republike Srpske sačuvao toliko srpskih glava na ramenima, samo zato što je u tako teškom, prelomnom istorijskom trenutku bio vojskovođa, i časno, do kraja , obavljao svoju vojničku dužnost , za razliku od političara koji su sve zakuvali, pa digli ruke od naroda, proglašavajući ga kolateralnom štetom. Hoćemo istinu... Jer smo sigurni da je istina na našoj strani... na strani srpskog naroda i đenerala Ratka Mladića. СРПСКИ ХЕРОЈ ЂЕНЕРАЛ РАТКО МЛАДИЋ ЗАСЛУЖУЈЕ ДА ГА ПАМТИМО ЗБОГ СВЕГА ШТО ЈЕ УЧИНИО ЗА СРПСКИ НАРОД. ЗАТО ЋЕМО О ЊЕМУ ПИСАТИ И ДАЉЕ СА ИСТИМ ПОШТОВАЊЕМ И НАДОМ ДА ЋЕ ИЗДРЖАТИ И У ОВОМ ПОСЛЕДЊЕМ, НАЈТЕЖЕМ БОЈУ КОЈИ ВОДИ САМ, ИАКО СМО СВИ МИ КОЈИ ГА ВОЛИМО УЗ ЊЕГА ЦЕЛИМ БИЋЕМ.
9.07.2012, 16:53 Международный трибунал по бывшей Югославии (МТБЮ) в Гааге возобновил процесс над бывшим командующим силами боснийских сербов генералом Ратко Младичем.
В понедельник на процессе начал выступление первый свидетель, сообщили в МТБЮ.
Ожидается, что свидетельства 34-летнего Элевдина Пашича будут касаться массовых расправ в боснийской деревне Грабовица в ноябре 1992 года. Тогда 17-летний Пашич пережил убийство 150 человек. Кроме того, он расскажет о том, как войска боснийских сербов уничтожали имущество, совершали нападения на деревни и преследовали несербское население Боснии.
- Глава МТБЮ: "В моем возрасте не делают карьеру, а служат обществу"
Обвинительный акт против Младича насчитывает 11 пунктов. 70-летнему экс-командующему предъявлено обвинение в геноциде, нарушении законов и обычаев войны, преступлениях против человечности, предположительно совершенных в 1992-1995 годах в Боснии и Герцеговине (БиГ).
Главным пунктом обвинения являются события в Сребренице в июле 1995 года. Тогда в этом мусульманском анклаве БиГ силами боснийских сербов были убиты около 8 тыс человек, что было признано международным правосудием фактом геноцида.
- Прокуроры по делу Младича признали свои ошибки
Младич, почти 16 лет скрывавшийся от международного правосудия, был арестован в Сербии 26 мая 2011 года, а 31 мая того же года - экстрадирован в Гаагу. Судебный процесс над ним начался 16 мая этого года и был приостановлен на следующий день сразу после вступительной речи прокурора. Такое решение было принято в связи с "существенными ошибками", допущенными стороной обвинения при предоставлении документов стороне защиты.
У Међународном кривичном трибуналу за бившу Југославију, обновљен је судски процес над бившим командантом војске босанских срба, Ратком Младићем. Ипак се све догодило, без обзира на молби његовог адвоката Бранка Лукића да се поново одложи суђење, предано буквално за неколико сати до почетка слушања. После завршеног заседања представник одбране Миодраг Стојановић дао је за Глас Русије ексклузивни интервју путем телефона.
Да ли вам се чини да ли је случајно или не да се генералу Ратку Младићу ово суђење одржава управо када су враћени остаци жртава Сребренице?
Нама се више пута овако нешто дешава, да се почеци осуђенима за Сребреницу у неку руку кореспондирају са догађајима око Сребренице и на обележавење годишњице догађаја у Сребреници. Тако је и услучају почетка сућења генерала Ратка Младића, заказано је након одлагања два пута за 9. јул. Иако је судско веће било очигледно свесно да овакво радикално кршење правилника о доказном поступку тужилаштва подразумева за свако фер суђење, довољно доста времена за одбрану које нам није дато.
Шта подразумева изајва да тужилаштво предочи више сведочења него што је то било потребно раније?
Ако сте пратили данашњи ток суђења могли сте да видите да је судско веће променило управо своје смернице које је дало око начина испитивања сведока. Наиме, према правилнику о доказу и поступку предвићено су различити моделитети и варијанте испитивања и уврштавања раније саслушаних сведока по 92 БИС где се уврштавају само изјаве сведока и 92 ТЕР где се сведок доводи у судницу где се испитује на оне релевантне околности које тужилаштво сматра а након тога се сведок препушта одбрани.
Данас је судско веће изменило своју смерницу и рекло да, не тражимо више од тужилаштва да достави само једну унифицирану изјаву коју жели да уврсти у доказе предмета, него може да уврсти и две изјаве уколико су оне на контекстуални део, што значи на различитој основи догађаја које су везане за њих. А у неки случајевима у више траскрипата у неким суђењима. Шта то практично значи? Као прво, суд сам себе на неки начин анулира, јер је кратко време пре овога рекао другачију смерницу. Друго,улазимо у суђење са очигледно недефинисаним правилима поступања у раду са сведоцима. И теће, доводи нас у ситуацију да још једном морамо да прођемо кроз изјаве сведока које су давале у различитим предметима. Желим да подсетим да неки од сведока су дали изјаву и сведочили досада у седам и осам суђења што у Међународном кривичном суду овде у Хагу или у суду у Боси и Херцеговини. То је огроман посао за одбрану.
Господине Стојановићу, какве су ваше прогнозе? Да ли се нешто може променити у суђењу генералу Ратку Младићу?
Објективно говорећи, како је данас наступило судско веће, када је по ко зна који пут поново допустило тужилаштву да доказ који су буквално доставили јутрос одбрани уврсти у доказе предмета и користи данас са првим сведоком, чини ми се да је порука јасна. Нећемо имати разумевања за позицију одбране, јер једноставно овакав став суда је супротан целој досадашњој пракси овог истог суда и у другим различитим предметима где се поступало у Хагу.
Господине Стојановићу, реците нам у каквом је здравственом стању тренутно генерал Ратко Младић?
Што се тиче физичког стања здравља он се осећа мало боље, иако још увек свакодневно користи терапије. Данас у току суђења су му донели ту терапију, јер он једноставно без тога неможе. Сигурни смо да он овакво напорно суђење у динамици којој је суд предвидео, а то је пет дана у недељи у континуитету, објективно неће моћи да издржи.
Сообщение: 17502
Зарегистрирован: 15.07.09
Откуда: Србија, Београд
Репутация:
6
Отправлено: 12.07.12 20:07. Заголовок: Француски мајор побе..
Француски мајор побегао је у Белорусију са доказима да су ратни злочин у Сребреници 1995. године организовале америчка, енглеска и француска тајна обавештајна служба, а извела паравојна формација „Шкорпиони“ како би за наводни геноцид били оптужени војни и цивилни званичници Републике Српске (РС) – сазнаје „Правда“. Према нашем извору, мајор француске војно-обавештајне службе ДРМ поседује доказе да ратни командант Главног штаба ВРС Ратко Младић није знао за ове активности. Из документа, које је пребег у Белорусију однео затраживши и добивши азил у Минску 29. јуна, наводно се види да су Насер Орић и сви команданти Армије БиХ у том делу источне Босне били под сталном контролом западних обавештајних служби. - Француски мајор поседује документе, око 70 Орићевих извештаја достављених оперативцима ДРМ и узвратних наређења и упутстава. Холандски батаљон који је био стациониран у Сребреници, унапред је упозорен да ништа не предузима, што су они и урадили – каже наш извор. Мајор обавештајац је у Минск донео доказе о догађајима у Сребреници и о томе да су масакр сребреничких Бошњака организовале ЦИА, МИ6 и француска ДРМ, а преко паравојне формације „Шкорпиони“ која је била директно под њиховом контролом, а над којом Војска Републике Српске и Ратко Младић или било ко из Главног штаба ВРС, није имао контролу. Јединицу професионалних плаћеника звану „Шкорпиони“, иначе познату српској јавности по снимку егзекуције цивила Бошњака, регрутовале су наведене тајне службе. Фрнацуски мајор је „предочио и комплетне спискове са именима „Шкорпиона“, као и писане наредбе, које су даване команданту ове јединице. Наводно, мајор Т. Д. је спреман да сведочи на суђењу Ратку Младићу и осталима оптуженим за злочин у Сребреници и докаже да су припадници „Шкорпиона“ по наређењу и инструкцијама из ЦИА и МИ6, убили више од 4.500 људи. Постојао је план да ако ВРС покуша да спречи масакр Младић буде убијен. Мајор зна чак и име особе која је била у непосредном Младићевом окружењу и која је то требало да уради. Како каже наш извор, када документација буде презентована, јасно ће бити да остали погинули у Сребреници – око 6.000 људи, које званични Запад, западни медији и Хашки трибунал третирају као жртве сурових егзекуција, нису ненаоружани цивили, него војници тзв. Армије БиХ који су се из окружења пробијали према Тузли, до муслиманске територије. Они су страдали у сукобима са јединицама ВРС. По тврдњи мајора Т. Д, који је у оно време био поручник и део групе у ДРМ задужене за Босну, овакав његов поступак није мотивисан заштитом генерала Младића нити било кога из РС, већ жели да породице страдалих у Сребреници сазнају пуну истину о томе ко је и зашто побио њихове најмилије. Мајор, наводно, није могао да живи са тим теретом на својој савести. http://www.pravda.rs/2012/07/02/fran...stajne-sluzbe/
Сообщение: 17532
Зарегистрирован: 15.07.09
Откуда: Србија, Београд
Репутация:
6
Отправлено: 14.07.12 15:32. Заголовок: Дарко Младић: живот ..
Дарко Младић: живот мог оца није угрожен
Григориј Соколов, Весна Семичастнова
13.07.2012, 14:10 Дарко Младић: живот мог оца није угрожен [img]http://m.ruvr.ru/data/2012/07/13/1297087882/4highres_00000403220776%20(1).jpg[/img] Photo: EPA
Због лошег здравственог стања Ратка Младића суђење бившем команданту босанских Срба је одложено до понедељка. О новим детаљима овог слућаја испричао је за "Глас Русије" син генерала Дарко Младић.
Након тога што се јуче десило у судници ми смо природно били јако забринути и нас су обавестили да мој отац није животно угрожен и да ће га задржати у болници на додатни испитивањима. Условно је речено да ће суд заседати у понедељак али уз одређену ограду, и то су неформалне информације. Нама су рекли да су детаљне претраге извршене и да је он ван животне опасности и да они очекују да ће он у понедељак бити спреман за суђење. Ја сам видео док сам пратио суђење да нешто није у реду и шта се дешава. И то је било веома забрињавајуће, јер одједном се прекинуло суђење и људи су се ускомешали и ја сам схватио да нешто није како треба, поготово што смо ми као породица од почетка забринути због тог брзог темпа суђења који су тамо наметнули јер наш је став да његово здравствено стање је такво да он не може да толико дуго издржи тај темпо и то се сад на жалост показало тачним. Ми смо видели да је он већ трећег дана имао одређене проблеме и четвртог дана се десило у сред суђења да је њему позлило. Ми се плашимо да би то могло да буде лоше, јер ако се овако настави и понови, јер сваки овакав за њега је потенцијално животно опасан. Он је таквог здравља да овакве ситуације могу да се заврше и на један сасвим лош начин. Ја сам задовољан што мој отац није у животној опасности. Иако сада још увек немамо податке о томе ни каква је дијагноза ни шта се тачно десило. Оно што нас у ствари највише забрињава је што се то њему десило и што ће га опет вратити на исти темпо. Можда је он сад имао мало више среће него што би могло следећи пут да се понови. Ми смо у ствари на становишту да би морали да размотре тамо у органима који се тиме баве да се скрати то време у коме траје суђење дневно и да буде бар пола и можда неко друго време. Али сада је очигледно да оволико времена њему може да угрози живот чак, и самим тим породица је на становишту да морају да размотре даму мало олакшају тај темпо. Ником није у интересу да он тамо буде угрожен. Одбрана је већ тражила да суђење буде у краћем временском року, и захтев одбране је одбијен. Ја очекујем да ће после овога одбрана обновити свој захтев да скрати то време и да се његово здравствено стање поново темељно испита. Ми сад морамо преко формалних канала да то определимо и урадићемо сигурно, али подвлачим да је ствар хитна. Ситуација захтева да се брзо ради јер нико не гарантује да се ово неће опет десити у понедеља, уторак или неки други дан.
Округли сто: Суђење генералу Младићу. Поглед руског правника, стручњака за међународно право Александра Мезјајева
Вера Жердева, Григориј Соколов
13.07.2012, 22:51 Округли сто: Суђење генералу Младићу. Поглед руског правника, стручњака за међународно право Александра Мезјајева
Тема данашњег округлог стола ће бити делатност Хашкго трибунала, тачније суђење генералу Младићу. Делатност овог међунаордног правосудног органа изазива много противречних реакција. Али када се оптуженима погоршава здравствено стање, напетост расте. На памет пада судбина Слободана Милошевића, који је преминуо у току судског процеса при помало двосмисленим околностима. О томе како се одвија суђење генералу Младићу данас ће говорити познати руски правник, стручњак за међународно право Александар Мезјајев.
Округли сто води Вера Жердева.
Какав је ваш утисак са суђења генералу Ратку Младићу?
Ја пре свега оцењујем овај процес као правник, зато немам толико утиске, колико правне закључке. Међународни трибунал за бившу Југославију стално тврди да се његова суђења одвијају на највишем нивоу, и у суштини они постављају стандард међународног правосуђа. То не одговара истини, и то се још једном испољава у случају генерала Младића. Суђење покушавају да започну у тренутку када одбрана није спремна. Особненост суђења у трибуналу је то што све информације поседује тужилаштво, а чак судије добијају информације само од тужилаштва. А тужилаштво сва документа одбрани не предаје. То траје већ више од годину дана. При томе суд одлично зна да одбрана није добила сва неопходна документа. Ипак, они форсирају почетак процеса.
А о каквим документима је реч?
Реч је о свим документима, почев, рецимо, од изјава сведока. Ради се о томе што је на пример у случају генерала Младића пријављено од три стотине сведока само неколико људи који ће сведочити непосредно у судници. Замислите да је 99% изјава сведока писмено. И ове изјаве се не предају одбрани. На који начин можете да се припремите за унакрсна испитивања у таквим околностима? Али управо на то је и срачуната дата ситауција. Тужилаштво одлично зна да су оптужбе против генерала Младића фалсификоване. Могу одговорно о том да говорим, зато што су поводом Сребренице већ вођена суђења. И ми смо видели како су се припремали лажни сведоци. Како је те сведоке једним ударцем збрисао Слободан Милошевић на унакрсним испитивањима, како ови лажни сведоци падају на суђењу Шешељу, суђењу Караџићу. Зато у принципу ситуација када се минира могућност ефикасног унакрсног испитивања прилично је логична: ако одбрана добије сва документа на време, сви сведоци ће бити неутралисани на унакрсном испитивању.
Дозволите следеће прецизирање. Узимали смо интервју од правног саветника генерала Младића Миодрага Стојановића, и он је сам рекао да је приликом разматрања случаја генерала Младића трибунал увео својеврсни ноу-хау: једне сведоке испитују у судници, други дају писмену изјаву, а сами не присуствују у судници. То ствара проблем одбрани?
Заиста, оно што се дешава у Хашком трибуналу је својеврсни ноу-хау, где се примењују двоструки стандарди испитивања сведока. Од 300 сведока само 5 је прјављено као они који ће сведочити у судници. Сви остали су они који су дали писмене изјаве. И управо текстови писмених сведочења не дају се на време одбрани. Тачније, оно о чему сам већ говорио.
Следећи моменат: наступио је сведок Дејвид Харланд. И мада он није имао ни војно образовање, ни образовање у области политике, он је сведочио управо о тим питањима. Док га је испитивало тужилаштво – судије уопште нису реаговале, никаквих проблема није било. Чим је почела да поставља питања одбрана, судије су одмах почеле да прекидају један за другим и да говоре: зашто питате за мишљење тог сведока? Нама су потребне чињенице. Тачније ето вам двоструки прилаз. Када тужилаштво испитује сведока, он, не поседујући одговарајуће компентенције, изражавас своје мишљење, суду је то дивно. Чим се за мишљење сведока занима одбрана, то је већ погрешно, то ничим не помаже суду, како они тврде.
Између осталог на суђењу ће углавном иступати такозвани „професионални“ сведоци. Они трче са суђења на суђење. То су врло добро утренирани људи. При томе до такве мере да ридају од прве до последње минуте свог сведочења. Што смо например видели у понедељак и уотрак када је мушкарац сведок плакао непрекидно. Мада, по неким тренуцима који ми нису измакли, видео сам да је сведок у ствари одлично себе контролисао. На пример, то је било приметно по непосредним одговорима суду. Тачније, постоји правило да ма ко да поставља питање, или тужилаштво, или одбрана, одговара се на њега суду. Али чак када се сведок подсећа на то, све једно он за пет минута на то заборавља и прелази на природни поредак комуникације. Јер када те питају, логично је да одговараш управо оном ко те пита. Овај сведок за два дана ни на тренутак није заборавио да треба да одговара судији. Или још један пример: пауза између питања и одговора. То је невоља трибунала. Тамо све преводе! Ако сведок говори брзо, квалитет превода се погоршава. Најважније је да се не праве паузе. Ако су поставили питање, треба сачекати да га преведу, затим одговарати. Ипак колико год да на то подсећаш сведока, узалуд. После три минута он заборавља и почиње да одговара одмах. Ипак овај уплакани два дана сведочења ни на секунду није заборавио да сачека.
А да ли бисте могли да наведете његово презиме?
То је Еделвин Пашић. Он је сведочио и на суђењу против Радослава Брђанина и против Момчила Крајишника.
Да, управо су се на сведочења тог сведока позивале новинске агенције. И између осталог ако на суђењу важну улогу игра емоционалан компонента, да ли је по вама случајност или подударнсот што је суђење против генерала Младића обновљено управо 9. јула, када се припрема помен жртвама Сребренице и нареднго дана тамо се сахрањују остаци погинулих?
Између осталог, није сасвим тачно говорити о томе да ће тамо помињати жртве Сребренице. Тамо ће помињати само муслиманске жртве. Зато што када се говори „жртве Сребренице“, из неког разлога се заборавља на то колико је било убијено Срба. Ово питање као да се искључује из разматрања. Али у целини, ви сте сасвим у праву. То је био шоу. И уопште имајте у виду да се сада овај процес налази у такозваном првом сегменту. Укупно ће бити пет сегмената, од њих 4 сегмента одговарају групама оптужбе. Рецимо, други сегмент ће бити за општине, трећи за таоце, и тако даље. А први сегмент овде није везан непосредно за неку оптужбу, они га називају прегледним. Он је у ствари чиста пропаганда. И зато нема сумње да је све то приређено поводом одговарајућих датума, карте је било потребно резервисати две недеље унапред. Имајте у виду, да бисте посетили трибунал, треба да добијете карту. Све је направљено по законима позоришта. Наравно, први сведок је требало да отвори позоришну сезону на одговарајући начин. Зато чак ако и поверујемо да је сведок заиста био тако плачљив, тужилаштво је одлично знало да је то психолошки неуравнотежен човек. И оно га није случајно узело за првог човека. Тим пре ако се пажњиво погледају његова сведочења, овај свеодк није дао никаква сведочења непосредно против генерала Младића. Он је давао прилично примитивна сведочења о томе да је видео тенкове, да су на тенковим биле звезде петокраке. Али петокраке су симоблика ЈНА! Југославија у то време се још није распала и у њеној армији су служили представници свих нација. Ипак сведок све време тврди: српске снаге, српске снаге... Мада је онда био дете и мало шта је схватао. Тачније, сведок је иступио у улози глумца. Доброг глумца треба рећи. И морам да признам да је представа на отварању сезоне успела.
И уједно у јавној свести дејства југословенске армије су била изједначена са дејствима спрских формација.
Наравно. Мада овај сведок није могао да да никаква убедљива сведочења о томе. Буквално после неколико дана сви ће заборавити на тај процес. Нико неће узимати карте. Сала ће бити празна. Сећам се како сам седео сам у судници на суђењу Слободану Милошевићу. Сам! При томе поред мене није било чак ни представника штампе. Они су писали своје репортаже према записима са Интернета. Никога није било у судници! На првим таквим заседањима тамо је пуна сала. За неколико дана нема буквално никог. Зато је сасвим јасно да је прво заседање било чисто пропагандно.
Уз то првог дана обично се слушају питања тужиоца. Тачније, ликовање такорећи те стране. А другог дана је унакрсно испитивање. А на унакрсном испитаивању које је између осталог блиставо извео адвокат генерала Младића Бранко Лукић, желим то да подвучем, сведок се збунио. Тако ће бити са сваким сведоком. Тако је увек. Навешћу вам следећи пример. Када је иступао сведок Ратко Марковић на суђењу Милошевићу, он је првог дана давао врло озбиљна сведочења против Милошевића. Штампа је просто ликовала. Изашли су огромни коментари по обиму. Они су заузимали велико место на Интернету. Другог дана десило се сасвим неочекивано. Сведок је на самом почетку заседања изјавио: све што сам јуче говорио је лаж. Мене под мучењем терају да дајем лажна сведочења против Слободана Милошевића. И шта ви мислите, каква је била реакција штампе? Они уопште нису о томе писали! Једноставно су прећутали.
И хајде да дотакнемо питање здравственог стања генерала Младића. Шта мислите, то као се води ово суђење, емоционална обојеност заседања могли су да провоцирају погошање здравственог стања?
Мислим да је то наравно такође могло да провоцира, зато што знате да је било неколико инцидената када су из публике биле провокације против генерала Младића, гестикулирали су и слично. Али не мислим да је то главни разлог. Главно је што је генерал Младић тешко болестан. Ми наравно немамо право да говоримо о његовом здрављу. То је забрањено правилима трибунала. И ја ћу рећи само то што је већ процурело у штампу: он је преживео неколико можданих удара и инфаркта. И у тој ситуацији заседања суда су врло опасна за људе у таквом стању. Зашто? Зато што треба бити све време напет. Ја сам памтим како сам седео у Трибуналу пет сати заседања и како бих се концентрисао, морао сам врло озбиљно да се потрудим. И негде до 12 сати почела је да ме боли глава. Носио сам већ са собом таблете против главобоље, зато што није лако пратити сваку реч. А за човека његовог стања то је, рекао бих, чак врло опасно. И уз све то, обратите пажњу, заказали су му петодневну радну недељу. Пет заседања недељно. Ни један оптужени, чак ни здрав, није подвргнут таквом режиму. Рецимо суђење Караџићу је протицали три, максимум четири пута недељно. Оибчно три пута недељно. Процес против Станишића и Симатовића је одржаван два пута недељно, потшо је Станишић болестан и тамо су судије изашле у сусрет. Зато сматрам да је у значајној мери суд провоцирао ово тешко стање, без обзира на то што је одбрана молила суд да пређе на блажи режим. Тим пре што се у другим процесима то чини. Али председавајући судија и друге судије су одбиле да то учине. Сматрам да је то била директна провокација да се погорша здравствено стање оптуженог. Без обзира на то што се понекад чини да се Младић једноставно искључује, тим пре што му чак ни реч не дају. Сетите се када је покушао да се изјасни, а нису му давали, чак су га изводили из суднице. Ипак оптужени мора свесно да се налази у сали. Он мора да разуме све зато што управо он даје инструкције адвокату. Адвокат не делује по сопственој вољи. Он испуњава инструкције оптуженог.
Хвала велико, Александар Борисович. А ви сте тренутно у Казању. Како пратити процес?
Углавном, наравно, пратим преко Интернета. Воде се не сасвим директни, али преноси. За сада се овај процес преноси, мада има и затворених заседања. Мислим да ће она ускоро почети. Али ту се ништа не може. У таквим случајевима чак када се налазиш у судници, тамо се спуштају завесе, искључује звук, и шта се дешава са друге стране „акваријума“ (зашто акваријума, па зато што се налазите иза стакла), више нико не зна. Дешава се да звук однекуд иде, а дешава се да и звук искључују. Шта је тамо, ко је тамо? Мада понекада неки стручњаци спроводе истраживања, од мрвица праве информације и заиста се појављују занимљиве чињенице. Тако да се процес, наравно, може пратити преко Интернета, али понекада сам у Хагу и непосредно и, како се каже, посматрам кроз стакло.
Хвала велико, Александре Борисовичу.
Увек ми је драго да сарађујем са вашим радијом. Желим да вам се посебно захвалим на оном ставу који сте заузели. Нажалост, нема много наших медија који покушавају да дођу до истине. Врло често просто преносе западне медије. Тако да сам увек спреман да са вама сарађује. Много успеха у свим вашим подухватима!
Показания свидетеля против Младича ничего не доказывают»
17.07.2012, 19:59 «Показания свидетеля против Младича ничего не доказывают» Фото: EPA
распечатать статью рассказать другу добавить в блог В Гааге возобновились слушания по делу Ратко Младича. Адвокат генерала Бранко Лукич рассказал "Голосу России" о подробностях процесса и о состоянии здоровья генерала Младича
- Сегодня обвинение в качестве свидетеля представило медсестру Кристину Шмит, которая провела некоторое время, а точнее 26 дней, в Сребренице, работая в международной организации "Врачи без границ". Она представила очень ограниченные и поверхностные показания, что в принципе нормально для человека, который провел в Сребренице так мало времени. Нужно иметь в виду и то, что все показания, которые госпожа Шмит представила суду, она слышала от других людей, и очень мало что из этого она видела сама. Таким образом, позиция защиты ясна: показания госпожи Шмит ничего не доказывают, и на их основе нельзя делать какие-то выводы и принимать какие-то решения.
- Ратко Младич госпитализирован в Гааге - “При такой динамике суда Младич просто не сможет выдержать”
Состояние здоровья генерала Ратко Младича сейчас стабилизировалось, однако поводы для опасений еще есть . Вчера вечером мы подали петицию закрытого содержания о том, чтобы количество рабочих дней суда в неделю было сокращено. До конца этой недели распорядок останется прежним. Однако я надеюсь, что суд отнесется к нашей просьбе с пониманием и с 20 августа, когда суд продолжится, он уже будет иметь новый рабочий распорядок, который будет соответствовать состоянию здоровья генерала Младича.
- Расскажите о заседании, которое проходило в понедельник, 16 июля, на нем заслушивались показания Девида Харланда.
- Господина Харланда я опрашивал лично. Он был членом миротворческой миссии ООН на территории бывшей Югославии и, по нашим сведениям, был ответственен за создание отчетов для разведывательных служб. Его свидетельства для нас были очень важны. Мы получили подтверждение многих наших догадок. Например, господин Харланд подтвердил, что Алия Изетбегович не разрешил гражданским лицам покинуть Сребреницу, что миротворческая миссия ООН на территории бывшей Югославии собирала сведения для НАТО. Девид Харланд также подтвердил, что наступательные действия осуществлялись со стороны мусульман по отношению к сербам, а действия сербов в основном носили оборонительный характер. При этом он уверен, что сербская армия вершила террор в Сараеве. Однако если не забывать о многочисленных нападениях мусульман и о том, что территории, провозглашенные зоной безопасности, не были демилитаризированы, становится ясно, что миротворческая миссия ООН не выполнила свою работу. При этом эта миссия всего лишь готовила почву для интервенции НАТО, чтобы, как признался сам господин Харланд, территориально сбалансировать ситуацию в Боснии и Герцеговине. По его мнению, сербы обладали слишком обширными территориями, их нужно было отнять и отдать мусульманам.
Srajevo je u utorak popodne bilo poprište velike navijačke tuče između domaćih i navijača slovenačkog Maribora.
Mariborci su stigli u glavni grad BiH na revanš meč drugog kola kvalifikacija za LŠ sa Željezničarom.
Kako prenose očevici, slovenački navijači su palili baklje u centru grada, nedaleko od Katedrale, i skandirali “Nož, žica, Srebrenica”. Oni su takođe skandirali Mladiću i Arkanu.
Bila je to druga tuča sa stranim navijačima u Sarajevu u poslednja tri dana, jer su u nedelju napadnuti navijači bugarske ekipe Levski, koji su nekoliko dana ranije stigli na revanš sa Sarajevom.
I tom incidentu prethodilo je podsećanje na rat, jer su navijači sofijske ekipe transparentom podržali Ratka Mladića i Željka Ražnatovića Arkana
“Slovenci su veličali Ratka Mladica, vikali ‘Nož, žica, Srebrenica! i naši momci na to nisu ostali imuni, a iskreno sumnjam da bi na takvo nešto iko ostao imun”, preneo je jedan od očevidaca.
Сообщение: 17834
Зарегистрирован: 15.07.09
Откуда: Србија, Београд
Репутация:
6
Отправлено: 19.08.12 18:41. Заголовок: "Видеослежка за ..
"Видеослежка за Младичем нарушает его права"
Теги: видеонаблюдение, суд, адвокат, Ратко Младич, За Рубежом, Общество, Сербия, Комментарии Григорий Соколов 17.08.2012, 18:05 http://rus.ruvr.ru/2012_08_17/Videoslezhka-za-Mladichem-narushaet-ego-prava/
Гаагский трибунал посчитал необходимым установить видеонаблюдение в камере Ратко Младича. Адвокат генерала Бранко Лукич прокомментировал в интервью "Голосу России" целесообразность этого решения Распоряжение об установлении камер подписал в среду председательствующий на процессе по делу сербского генерала Альфонс Ори. Как указывается в документе, это сделано для того, чтобы пресечь возможные контакты бывшего командующего армии Республики Сербской с публикой на галерее, где обычно присутствуют родственники жертв.
- МТБЮ отказался отсрочить судебный процесс над Младичем - Процесс над генералом Младичем. Взгляд российского правоведа
Адвокат Ратко Младича Бранко Лукич категорически не согласен с этим решением. Вот что он сказал "Голосу России":
"Мы считаем, что нет никаких причин устанавливать надзор за генералом. Мы будем требовать установить видеонаблюдение и за публикой в зале суда. Мы совершенно убеждены в том, что в случае коммуникации Младича с публикой все провокации исходят от публики по отношению к генералу, а не наоборот.
По нашему мнению, видеонаблюдение нарушает основное право моего подзащитного на тайну общения со своим адвокатом. За время перерыва в судебном процессе у нас постоянно проводились двусторонние консультации с Ратко Младичем. Нас удивило решение трибунала. Мы считаем его ненужным. А если наблюдение и необходимо, то наблюдать нужно за обеими сторонами процесса.
Во время судебного процесса были моменты провокаций со стороны трибунала по отношению к генералу Младичу. На здоровье же моего подзащитного, я считаю, это решение никак не повлияет. Мы все целыми днями сидим под камерами. Это решение было принято только для того, чтобы одна из камер наблюдала за генералом в режиме нон-стоп и чтобы видеозапись с той камеры сохранялась так, как со всех остальных. Так что со здоровьем, мне думается, проблем нет. Проблемы только в нарушении тайны общения подзащитного и адвоката."
Слушания по делу бывшего командующего армией боснийских сербов Ратко Младича возобновились в понедельник в Международном трибунале по бывшей Югославии (МТБЮ) в Гааге в отсутствии обвиняемого, который сообщил суду, что не придет, пока не закончит свой завтрак.
Адвокаты Младича, обвиняемого в геноциде, не были проинформированы о том, что он не появится в суде. Председательствующий судья Альфонс Ори заявил, что Младич был "вызван в суд в 8.30 (11.30 мск), но он сказал, что сначала хочет закончить завтрак, и в 9.10 он еще продолжал завтракать".
Судьи пришли к выводу, что по крайней мере одно заседание следует провести без Младича. "Если кто-то хочет закончить завтрак, и это занимает 45 минут, то судьи это считают отказом от права присутствовать в суде", - сказал Ори, добавив, что обвиняемый может присоединиться позднее.
После этого сторона обвинения продолжила излагать свои аргументы, пригласив свидетеля Гргу Стоича.
- Процесс над генералом Младичем. Взгляд российского правоведа
Младич командовал армией Республики Сербской в Боснии и Герцеговине во время войны 1992-1995 годов. Власти Сербии арестовали генерала 26 мая 2011 года, после того как тот 16 лет скрывался от правосудия, и спустя несколько дней выдали его в Гаагу.
МТБЮ обвиняет Младича в геноциде, преступлениях против человечности, нарушении законов и обычаев ведения войны. Генерал вину не признает. Суд над ним начался в мае.
Босния и Герцеговина объявила в 1992 году о выходе из состава Социалистической Федеративной Республики Югославии, после чего в республике началась война с участием боснийских мусульман (бошняков), сербов и хорватов, которая продолжалась до 1995 года. По оценкам экспертов, в БиГ погибли около 100 тысяч человек, в основном мусульмане. На момент начала конфликта население БиГ составляло более 4 миллионов человек.
Сообщение: 19133
Зарегистрирован: 15.07.09
Откуда: Србија, Београд
Репутация:
6
Отправлено: 20.12.12 21:01. Заголовок: Русија ће учинити с..
Русија ће учинити све да Ратко Младић изађе на слободу
интернет редакција
19.12.2012, 21:53
ратко младич Фото: EPA
Државна дума ће учинити све што је могуће како би се осигурало да правда победи у случају српског генерала Ратка Младића, рекао је у интервјуу за "Глас Русије" посланик Државне думе Павел Дорохин.
Бивши командант Оружаних снага босанских Срба генерал Ратко Младић, ухапшен је 26. маја 2011 године и предат Међународном кривичном суду за бившу Југославију. У Русији, на иницијативу руских политичара, јавних личности и научника, направљен је јавни комитет за његову заштиту.
Комитет сматра да је неопходно да се промовише право Младића на правично суђење, његово ослобађање, као и укидање Хашког трибунала.
Руски друштвени комитет за одбрану српског генерала Ратка Младића, чији случај се тренутно разматра у Хашком трибуналу, био је основан у Москви. Да пдосетимо да је бивши командант Оружаних снага босанских Срба генерал Ратко Младић био ухапшен 26. маја 2011. године и изручен Међународном трибуналу за бившу Југославију. Комитет је био формиран на иницијативу руских угледних политичких, јавних посленика и научника, међу којима је руководилац центра за проучавање савремене Балканске кризе Института за славистику РАН Јелена Гускова, народни уметник Русије Николај Бурљајев, познати правник Александар Мезјаев, генерал-пуковник Леонид Ивашов. Председник комитета постао је посланик Државне думе Павел Дорохин. Он је расположен врло одлучно:
Генерала Младића нећемо дати. Биће учињено све што је могуће линијом Државне думе РФ, линијом руске штампе, преко притиска на одговарајуће инстанце, између осталог и међународне, како би правда тријумфовала. За нас, за већину Руса, мислим за већину посланика Думе, Младић је национални херој Србије. Пред нама је огромна снага коју представља Запад, западно друштво и која врши притисак. Тешко је победити ову снагу. Али посећам све на речи нашег познатог претка, светог кнеза Александра Невског, који је говорио да није у снази Бог, већ у истини. А истина је на нашој страни.
Комитет сматра да је неопходно да се тражи потпуно осигурање свих права генералу Младићу у Хашком трибуналу, посебно његовог права на праведно суђење; ослобођење генерала Младића из њиховог затвора и прекид делатности Међународног права који се претворио у казнени орган НАТО-а. Свој рад комитет је започео уз подршку и одобравање људи који предтављају интересе самог Младића. Говори адвокат генерала Бранко Лукић.
Наше мишљење везано за формирање овог комитета сигурно је врло позитивно. Ово је први пут да неко жели да води рачуна о генералу Ратку Младићу и његовој одбрани, тако да смо изненађени али пријатно. Надамо се да ће комитет функционисати успешно и да ће да нам помогне у нашој сигурносној и праведној борби за борбу генерала Ратка Младића.
Друг генерала Милош Шалић такође сматра ову грађанску иницијативу врло кросином.
Сматрам да је веома позитивно што је овај комитет основан и уверен сам да се нећемо само задржати само на овом што смо данас причали него да ће бити и конкретних резултата. Посебно резултата који би допринели да тај Хашки трибунал буде сагледан у целом свету онако какав је стварно, а не према ономе шта пласирају сами по својој улози и месту у правном систему. Као човек он је веома племенит. То је човек који у сваком моменту био за поштовање права свих . Човек који је веома привржен породици, човек који је поштовао све законе које је био дужан да поштује. Човек који је међународно право посебно истицао и који је током читавог свог живота би на истој линији, никад се није променио. Тако да све ово што му стављају на терет је то очигледно покушај запада да још једном нанесе штету и Србији и њему како човеку који их је у више наврата поразио војнички. И што је њима посебно тешко пало.
Оснивачком заседању Комитета за одбрану генерала Младића присуствовао је и његов син Дарко.
Ја сам изузетно срећан што је дошло до оснивања овог комитета. Ако ико може да помогне то је онда Русија. Обзиром на њену важност у међународним односима, а ово је питање пре свега међународне дипломатије и ја сам захвалан руској Думи и руској држави и овим људима који су преузели тај корак да ту неправду која тако дуго траје заједно покушамо да исправимо.
Младићев случај је још један пример алармантног кршења међународног права од стране Трибунала. Занемаривање права осуђеног носи систематски карактер. Између осталог он је лишен адекватне медицинске поможи, потребног времена за припрему одбране, нема доступа информацијама које се тичу оптужбе, лишен је права на адвоката по његовом избору... то су само нека кршења норми, између осталог ставова Међународног пакта о грађанским и политичким правима и Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода. Узимајући у обзир узраст и здрвствено стање осуђеног, судски процес може да се заврши трагично. У затворима Међуанродног трибунала већ је преминуло 19 оптужених, од којих су 16 Срби. Најалармантнији случај је смрт председника Слободана Милошевића којем је било одбијено животно неопходно лечење у Русији, без обзира на гаранције владе РФ. Руски друштвени комитет за одбрану генерала Младића ће учинити све како се у Младићевом случају трагедија не би поновила.
Хроника Младић: Врло лоше се осећам, треба ми болница и лечење ХАГ –Оптужени Ратко Младић пожалио се данас судијама Хашког трибунала да се „врло лоше осећа” и затражио је да буде пребачен у болницу на лечење.
Пошто га је председавајући судија Алфонс Ори (Алпхонс Орие) упитао значи ли то да жели да се врати у притвор и да се одриче свог права да присуствује суђењу, генерал Младић (69), коме Трибунал суди по оптужници за геноцид и друге злочине над Муслиманим и Хрватима током рата у БиХ, одлучио је да остане у судници.
Суђење Младићу настављено је јутрос после тронедељне празничне паузе, али је током прве паузе, после једног сата саслушавања вештака оптужбе за снајпере Патрика ван дер Вејдена (Патрицк ван дер Wеијден), одбрана пренела судијама да се Младић не осећа добро и да жели да се врати у притвор и прилегне.
Судија Ори потом је у судници оптуженог питао да ли је то тачно, а Младић је одговорио:
„Ја се здравствено врло лоше осећам и мени треба болница и лечење. Ослабио сам у последњих 10-15 дана, немам апетит...Ја ово не могу издржат'. Боље да идем тамо да легнем, да умирем, него овде да слушам будалаштине НАТО пропаганде”.
Уз упозорење да не коментарише исказ сведока, судија Ори питао је Младића да ли се током последњих десетак дана пожалио лекарима у притвору да се не осећа добро, на шта је оптужени одговорио да је притворском лекару Паулусу Фалкеу рекао да му је је „хитно потребна болница и систематски преглед”.
„Изгубио сам пет килограма, последњих 10 дана сам лежао у кревету највише, па ако то није довољно...”, рекао је Младић, говорећи успорено и отежано.
Упитан од председавајућег судија да ли се одриче или не права да буде присутан у судници, како би процес могао бити настављен у његовом одсуству, Младић је узвратио:
„Ја ћу покушати да седим овде у овој столици, па макар у њој и умро...Не одричем се права да се до последњег тренутка браним од НАТО лажи и вашег назови суда. Ви нисте суд, ви сте корумпирана група...„.
Судија Ори затим је прекинуо оптуженог, а Младићев бранилац је, после додатних консултација, рекао да ће он остати у судници.
Расправно веће раније је Младићу забранило да говори у судници због гласних коментара које је упућивао сведоцима и својим браниоцима. Уз дозволу судије Орија, оптужени је данас први пут проговорио у судници после неколико месеци.
До хапшења, крајем маја 2011, Младић је преживео три мождана удара, од којих је последњи био недуго пре него што је ухапшен.
Од пребацивања у притвор Трибунала, Младићев је био подвргнут терапијама и оперативним захватима, а његово здравствено и физичко стање се знатно побољшало, што је и он сам потврдио у судници.
Младић се, међутим, више пута у судници жалио на висок крвни притисак и да се не осећа добро, али је, по речима судије Орија, лекарским прегледима утврђено да не постоји обољење које би га спречило да присуствује процесу.
Генерал Младић, бивши командант Војске Републике Српске, оптужен је за геноцид у Сребреници и још седам босанских општина; прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ; терорисање становништва Сарајева и узимање за таоце „плавих шлемова” УН, 1992-95. Бета објављено: 10.01.2013
Члановима руског друштвеног комитета за одбрану Ратка Младића после дугих перипетија пошло је за руком да се састну са српским генералом у хашком затвору. Они су се упутили у Холандију 25. фебруара. Али посети су претходиле дуге процедуре.
Чланове комитета зачудили су услови које им је поставио Трибунал. О томе је говорио председник комитета, посланик Државне думе РФ Павел Дорохин.
Нас су заиста дуго одбијали. Као прво, требало је доказивати да смо заиса посланици. Морали смо да се придружимо нашој амбасади. Сам састанак је одложен са 9 ујутру на три поподне, како би генерал могао да нам што мање исприча о свом затворском животу. А он има на то право. И то без обзира на чињеницу да као чланови Парламентарне скупштине СЕ, имамо право да уђемо са дипломатским пасошима у затвор и да проверимо ситуацију. Али не, оставили су нам свега два сата. Ја сам заувек запамтио храбри корак Ратка Младића. Када смо му рекли да ћемо чинити све могуће за његово ослобађање из Трибунала, он је одговорио: не треба, нека ја будем овде последњи Србин, помозите свим осталим. Такав став, наравно, о многом говори.
Снажан и храбар карактер генерала Младића оставио је неизбрисиви траг на чланове комитета. Говори председник комитета за одбрану Државне думе РФ, адмирал Владимир Комоједов.
Сву нашу делегацију он је дочекао у бодром расположењу, био је врло гостољубив, поставио нам је сто. Његово здравствено стање, наравно, захтева посебну пажњу. Ипак три мождана удара су се одразила. Ипак, очигледно је да се Младић бори. Он сада врло јасно говори, мисли јасно. Али ипак треба га лечити. И у Хашком трибуналу очигледно то не раде. Овде бисмо веома желели да питамо: где је сама Србија?
Речи Владимира Комоједова понавља Павел Дорохин.
Њега су прегледали овдашњи лекари. Они му сваког јутра дају шаку лекова, не објашњавајући да ли су они спојиви или не. И тражили су да им верујемо на реч. Ми смо веровали превише дуго, а многи Срби једноставно нису дочекали пресуду. Али ипак најважније је да смо показали да Русији није све једно каква је судбина хашких затвореника, помагаћемо свима, посебно генералу, проверавати услове његовог заточеништва. Други моменат се састоји у томе да смо морали да покажемо свима да је Русија против једнополарног света у којем постоји само једна доминанта – САД и НАТО. Јер у суштини Трибунал је инструмент у њиховим рукама. А наш основни задатак је да извучем онашег српског друга и брата из руку овог нелегитимног органа правосуђа који већ изазива смех код многих представника светске јавности.
Став комитета за одбрану Ратка Младића у погледу Хашког трибунала је јасан: на његову делатност време је ставити тачку.
Ђенерале Младићу, волимо Вас и поштујемо више него све ове млакоње овде који нас гурају у канџе истих оних од којих сте Ви бранили Србе и зато сте данас ратни заробљеник, у рукама злочинаца који су убијали Србе,Србија срамно ћути ... али зато је ту Русија... држите се Ђенерале...
Лиляна Булатович: «Сербский генерал Младич. Судьба защитника Отечества». Союз писателей России и ИИПК «ИХТИОС»
17.01.13 // 12:57
Книга известной сербской журналистки Лиляны Булатович публикуется Союзом писателей России и ИИПК «ИХТИОС». С разрешения издательства мы публикуем фрагменты этой работы.
Первая встреча Лиляны Булатович с Ратко Младичем, 8 января 1994 года, Хан-Пиесак, Республика Сербская. Она организовала интервью генерала для группы итальянских журналистов.
Когда Ратко Младича спросили о мотивах войны в Боснии и Герцеговине, он сказал: «Я мечтаю о том, чтобы войны больше не было никогда. Чтобы и само слово «война» было запрещено между людьми... Чтобы оружие больше не выпускали даже как игрушку».
«Войной на Балканах нарушен мир во всем мире, - продолжил он. - Соединенные Штаты Америки, этот всемирный полицейский, придумали и путем различных махинаций создали объединенную Германию, чтобы контролировать Европу, чтобы объединившаяся Европа не стала для них гигантским конкурентом. Можно было бы сказать, что близорукая внешняя политика США проглядела опасность применения оружия в Европе, что и неудивительно, поскольку американцы до сих пор, главным образом, имели опыт войны с племенами в джунглях. Между тем известно, что и Германия, между прочим, заинтересована стать фабрикой оружия в этом регионе. Здесь же и ислам, который хотя и не располагает атомным оружием, но имеет демографическую бомбу и свои упорные цели. А Балканы – это чудо-земля. Даже птицы летят на юг через Балканы».
Встреча с генералом, май 1994 года, новое интервью для итальянских журналистов.
Корреспондент «Коррьере делла сера» спрашивает генерала, в какой стадии находится сейчас война.
«Это надо было бы спросить у «богов войны», а их нет ни на просторах бывшей Югославии, ни бывшей Боснии и Герцеговины, - отвечает Ратко Младич. - Они где-то там, в могучих странах, которые защищает авиация НАТО, так же, как и их исполнителей на Балканах. Я бы хотел, чтобы с этого момента война прекратилась, и не было бы ее больше, пока живут люди на планете Земля. Когда вы ехали сюда, вы видели маленькое кладбище. Все это свежие могилы, все это - невинные люди из этого края. А там повыше - памятник прошлой войны. Здесь убито 2400 сербов. У вас есть возможность увидеть и сербский монастырь, а перед ним водяную мельницу, в которой немецкие фашисты сожгли сербских детей. А после обеда вы отправитесь на передовую линию фронта, увидите села, сожженные мусульманами, и поговорите с людьми, которым чудом удалось бежать из этих сел. А их родные и близкие остались лежать в этих могилах. Простите, что говорю вам про это кладбище, но мне хотелось бы, чтобы кроме описаний красот природы, окружающей нас, вы описали бы и эти два кладбища, потому что итальянской общественности не известен сегодня ни один серб, погибший от действий хорватских или мусульманских сил.
Если учесть, что «боги войны» еще не реализовали свои цели по расколу на части как Югославии, так и территорий, населенных сербским народом, то я не оптимист. В их руках находится решение о продолжении войны. Но поскольку они еще не переместили свои натовские базы с территорий, где они нежелательны, на другие, более дешевые территории к востоку, то, вероятно, они еще создадут новые базы кроме Тузлы и Скопье. Они немного передохнут, наберутся сил, чтобы идти дальше на восток».
Журналист «Коррьере делла сера»: «Генерал, не забывайте, что восточные страны - это те самые страны, которые хотят присоединиться к НАТО».
«Да, да... – в голосе Ратко Младича звучит ирония. - Весь народ построился в колонну по одному, чтобы целовать руки НАТО и молить Бога, чтобы их поскорее приняли. В НАТО стремятся те, кто предал интересы своего народа...
Журналист: «Я говорю о Румынии, Польше, России...»
«У меня нет желания отвечать на политические вопросы, но я знаю, что Италия не рада тому, что имеет базу НАТО на своей территории», - слышит он в ответ.
Однако НАТО действительно желает мира, возражает корреспондент.
Ратко Младич расхохотался, затем ответил: «Может быть, вы смогли бы убедить меня в этом, если бы НАТО, параллельно с уничтожением боеголовок восточного блока, уничтожило хотя бы одну свою заржавевшую винтовку! И если бы вы смогли меня убедить в том, что НАТО, как региональная организация, осталась в рамках стран, ее сформировавших, чтобы защищать их исконные территории. Как мне известно, сербский народ в этой войне не угрожал ни одной стране-участнице НАТО - ни одним солдатом, ни одним боевым соединением, ни каким-либо оружием. Заблуждаетесь, господа, когда речь идет о намерениях блока НАТО. Чем позже вы это поймете, тем будет хуже для вас и для итальянского народа».
«А теперь могу ли я задать вопрос журналисту? – спрашивает генерал. - Итак, сам блок НАТО создан его членами для того, чтобы защищать интересы стран, которые его основали. И, если налогоплательщикам и народу это объясняли угрозой со стороны Варшавского договора и коммунизма, как же тогда оправдывается существование НАТО после распада Варшавского договора? После того, как его члены провели и демилитаризацию, и уничтожение стратегического ядерного вооружения, когда вооруженные силы Варшавского договора ушли с территории Германии, Венгрии, Польши, Белоруссии? И не солдаты ли и офицеры НАТО переодеты в форму мусульманской и хорватской армий?! Не переодеты ли они в белые одежды наблюдателей Европейского сообщества, Объединенных наций, и не замаскировались ли они голубой каской или, не дай Бог, переоделись в журналистов разных средств массовой информации? Ну вот, теперь я жду ответа. Но я многословен, когда задаю вопросы. Я не журналист. Пусть ответ будет не столь длинным, как вопрос».
Журналист «Коррьере делла сера»: «Ответ короткий. Я могу утверждать, что НАТО, как мы это видим, не имеет агрессивных целей. Ни в отношении Югославии, ни в отношении какой-либо другой страны. НАТО в определенный момент предотвратило ядерную войну между Западом и Востоком. Я согласен с тем, что силы НАТО не должны были приходить сюда. Но НАТО был призван Советом Безопасности ООН, поскольку ООН наделала много ошибок...»
Еще один вопрос генералу: «Спрашивали вы когда-нибудь себя, не допустили ли вы каких-либо ошибок в этой войне?».
«У нас говорят: нет дерева без листьев, нет человека без недостатков, - сказал Ратко Младич. - Я старался не ошибаться, старался использовать свои возможности для защиты народа. Время, в котором мы живем, высветит каждую значительную личность в этой, так же, как и в других войнах, а историки и журналисты потом скажут, кто есть кто. Меня утешает то, что я защищаю свой народ и веду войну на своей земле, чтобы защитить то, что извечно принадлежит нам. И мне кажется, что я не ошибаюсь. Я на стороне истины. Если бы я пришел во Вьетнам или в Ирак, чтобы убивать людей, или приказывал моим самолетам бомбить чью-либо чужую землю или страну, мне было бы стыдно. Такого решения я бы принять не смог».
Вопрос: «Могу ли я спросить, кто вам платит? От кого вы получаете деньги и кому платите налоги?».
«Я работаю не за плату, - ответил генерал. - Но верьте, что я очень богат, поскольку у меня есть возможность давать моему народу, а не брать у него. Народ ценит тех, кто дает ему. Смысл моей жизни в том, чтобы отдавать народу все, что могу в эти тяжелые минуты».
* * *
«Усташеское зверство в Читлуке», фрагмент из книги генерала Славко Лисицы «Командующий по необходимости»:
«Когда мы туда попали, я увидел то, что никому бы не пожелал видеть: несчастная восьмидесятилетняя старушка лежит на спине в своем дворе, вспоротая от подбородка до промежности, а на этом мертвом распоротом теле – убитая кошка. В нескольких шагах от нее, на пороге дома – тело ее мужа. Старику было за восемьдесят, его всего изрешетили из «калашникова»… На дереве, во дворе – повешенный пес. Он охранял этих стариков и их дом, наверное, был их любимцем.
В глаза мне бросилась надпись, сделанная черной краской на фасаде дома. Дословно: «Убить, истребить сербов. Усташи из Читлука».
Повешенный пес качается на ветру...»
* * *
Рассказ генерала Радована Радиновича:
«В Гаагском трибунале сейчас полно на редкость отвратительных, позорных, написанных под диктовку свидетельских показаний. Даже тот момент в Сребренице, снятый на видео, когда Младич дает детям конфеты, представили как лицемерие Младича, будто бы он после съемки эти подаренные конфеты отобрал!
Это немыслимо для любого человека, а тем более для Младича, каким мы его знаем. Ясно, что такими россказнями намеренно создают образ преступника. Все время войны, с самого начала, Младич постоянно стремился к миру. Но он стремился к такому миру, чтобы сербская сторона получила такой же суверенитет, как и мусульманская».
* * *
Полковник, доктор Раде Раич:
«Фактически нет серба, который был бы равнодушен к делу генерала Ратко Младича. Будь Гаагский трибунал принципиальным и беспристрастным в отношении всех подозреваемых, а так же всех сторон, участвовавших в военном конфликте на территории бывшей Югославии, то генерал Ратко Младич, я убежден, сразу после выдвижения обвинения объявился бы и сам отправился в Гаагу. Дело генерала Ратко Младича имеет особое значение. Иначе говоря, необходимо в полном смысле слова понять, что он был военным командиром армии Республики Сербской. С другой стороны, поскольку армия представляет рыцарскую силу государства и народа, на этом основании он также и главный выразитель рыцарской чести РС. Учитывая, что честь нации в принципе состоит из двух основных типов: рыцарской и гражданской чести, то косвенно он является еще и олицетворением национальной чести всех сербов в РС».
* * *
Из интервью Ратко Младича журналисту греческого телеканала «ТВ Скай»:
«Существует много видов войн и воинов, но самые трагические - гражданские войны, имеющие примеси религиозных и национальных. Мы вынуждены вести самую страшную войну, которую даже представить себе не могли… Виноваты в этом не сербы, не сербский народ, не сербская армия. Эту войну нам навязали, и мы были вынуждены воевать, чтобы защитить свое население, свою землю от тех, кто, словно чьи-то марионетки, вторглись в нашу жизнь.
Трагедия нашего народа в том, что мы погибали на своей земле, защищая ее, а затем, пережив страшный исторический период, остались без своего государства, территориально разделенными. У сербского народа нет своей компактной территории. И вы, греки, за свое существование на краю Балкан, в прошлом заплатили огромными жертвами…»
«Сегодня вообще тяжело кому-либо давать советы, но вы - одна из первых православных стран, непосредственно граничащая с исламом, - продолжил генерал. - Трагедия современного мира в том, что внутри ислама возник целый ряд ортодоксальных фундаменталистских течений, которые не выбирают средств для достижения своих интересов, от развязывания войн до терроризма… Греция и Сербия всегда были на открытом всем ветрам перекрестке истории, препятствуя проникновению ислама. Между тем, сегодня мы испытываем давление и со стороны западных католических стран! Я все-таки надеюсь, что преимущественно христианская Европа поймет опасность исламизации и попытается дать ей отпор, но не знаю, как она сможет остановить немецкие аппетиты, потому что Балканы всегда были перекрестком, где пересекаются пути как насильников, так и мирных народов с трех континентов…
«Хотелось бы завершить это интервью вопросом о мире, - обратился к нему журналист. - Какой вы видите эту страну после того, как наступит мир? Чего желаете своим детям, своим внукам?»
«Мир - это величайшее достижение человечества, и я бы желал, чтобы все жили в мире, потому что я абсолютно убежден, что на земле места хватит для каждого, - ответил Ратко Младич. - Сербский народ всегда был за мир, и мы никогда не воевали на чужой территории. Сербский народ в этой войне оказался тем, кому война была объявлена, при поддержке германского и исламского блоков с Германией и Турцией во главе.
Сербы не отреклись от своей государственности и тогда, когда их вооруженные силы в Первой мировой войне были изгнаны со своей исконной территории. За первую Югославию только в Сербии погиб каждый третий серб. Никто никогда не сможет пересчитать наших предков, похороненных тут. Будущее я представляю так: должен наступить мир. Мы находимся не в Антарктике, а почти в самом центре Европы, и здесь опасно играть в войну. Это мир должен бы понять, чтобы эта война как можно скорее прекратилась… Сильные мира сего хотят блокадой и санкциями уничтожить сербский народ, но это им не удастся. Мы найдем выход из этого зла, а они не смогут быть настолько злы, насколько мы сможем быть выносливы. Еще древние мудрые греки говорили, что нет ничего дороже жизни, и жизнь надо ценить и беречь. Важнее жизни только свобода. Это знали ваши предки, надеюсь, что знают и нынешние поколения».
* * *
Из записок генерала АРС Петра Шкрбича:
«Народ» – любимое понятие Младича, которое он возвел для себя и для нас в категорию абсолютной ценности. Его представление о народе утопично, идеально, он сознательно поднимает народ на высший уровень ценностной шкалы. И все подчинено этой категории. В соответствии с ней он оценивал и поступки политиков, а особенно офицеров, которые могли, но не хотели идти на войну защищать свой народ. Младич считал, что ради народа надо жертвовать всем, и что это единственная ценность, которую следует беречь, потому что ее возможная гибель подразумевает гибель всего».
* * *
Фрагменты выступления генерала Младича 5 апреля 1995 года перед военнослужащими армии Республики Сербской:
«Наша армия - это армия нашего государства. Мы - не агрессоры! Мы ими не были, и не будем! Потому что сербских солдат, не говоря уже о наших военных подразделениях, нет на территории чужой страны. Мы не завоеватели! Напротив, много своего мы оставили на просторах бывшего общего государства! Ибо, составляя две трети населения, мы внесли и свои две трети территории в эту страну! Много своих детей положили мы в основание того государства. Только в Первую мировую войну на защиту от оккупантов 59 процентов мужского населения тогдашней Сербии отдали свои жизни!
И, как армия, должны принадлежать своему народу. Так мы создадим и сохраним наше государство!».
* * *
Из интервью генерала газете «Српска войска», 30 июня 1995 года:
«Западные страны, прежде всего, наученные опытом, полученным в войнах от Вьетнама и до сегодняшних дней, пришли к выводу, что не могут посылать собственных детей для реализации своих задач за пределами родных государств. Поэтому они выбрали вероломную «стратегию низкой интенсивности», которую можно воплотить за счет жизней чужих детей. Согласно ей, они предпочитают вызывать пожар в отдельных странах, вроде бывшей Югославии, Советского Союза или некоторых других. Ни мусульмане, ни хорваты в данный момент не осознают, что несут огромные потери и жертвы во имя чужих интересов. Западные страны своих солдат, которые всю жизнь провели в разных войнах, переодели в миротворцев, дали им мандаты «голубых касок» и направили туда как посредников, чтобы они наблюдали, надзирали и были арбитрами в этой войне. В один момент они из военных, которые делали, что им вздумается, и совершали военные преступления, превратились в так называемых «миротворцев», которые должны принести мир. Мир на таких полях не произрастает. НАТО, как военный союз, создан, чтобы защищать входящие в него страны от, как предполагалось, коммунистической агрессии. Поскольку произошел распад Советского Союза, а тем самым и Варшавского договора, исчезла «угроза национальным территориям» стран-членов НАТО. Значит, нет причин для расширения НАТО и его экспансии. Глубоко заблуждаются западные стратеги, которые думают, что с помощью программы «Партнерство во имя мира» им удастся обмануть всю планету. Я думаю, что расширение НАТО поставит под угрозу мир во всем мире, и возможна еще большая катастрофа, чем та, которая случилась на нашей земле».
* * *
Не вышедшее в эфир интервью генерала Младича американской телекомпании Си-Эн-Эн, 13 августа 1995 года:
«На нашем народе до настоящего времени были испытаны все виды оружия, производимого в мире, кроме разве что подводных лодок и ядерного оружия. Я лично присутствовал при том, как нас бомбили самолеты Ф-16 и им подобные. В тот момент мы переживали не только из-за того, что гибла наша молодежь, но и потому, что это неразумное решение приняли потомки тех американцев, которые плечом к плечу с нашими отцами и дедами воевали в Первую и Вторую мировую войну и умирали в тех же окопах, которые сражались на одной стороне с нами против фашизма! Тогда потомки тех, кого сейчас поддерживают американцы, были на другой стороне, заодно с австро-венгерскими или гитлеровскими ордами!».
Корреспондент: «Я полагаю, вы искренне желаете мира. Что вы чувствуете, когда вас называют военным преступником?»
«Я все время ждал от вас этого вопроса, - заметил генерал. - У всех вас, представителей западных СМИ, в головах одинаковые клише, и вы задаете одни и те же вопросы! Я частично ознакомился с обвинениями Гаагского трибунала, выдвинутыми против меня. Я - человек, который всем сердцем принадлежит своему народу, как и мои предки. Ни я, ни мой народ или его руководство, не начинали эту войну. До настоящего времени ни мой народ, ни его руководство, ни я как генерал не объявляли войну кому бы то ни было. Войну объявили нам и начали те, кто, к несчастью, в 1914 и 1941 году совместно с иностранными войсками Австро-Венгерской монархии и фашистскими ордами Гитлера начал уничтожение сербского народа, кто бросал тела сербов в ямы.
Я защищаю свой народ от уничтожения всеми своими силами и умением, потому что на него напали вооруженные формирования хорватов и мусульман. Причем против воли большинства хорватского и мусульманского населения и - у меня нет сомнений по этому поводу - по заказу мировых центров власти, которые хотели бы «германизировать» и «исламизировать» Балканы и Европу. Я не признаю никаких судов, кроме суда моего народа».
* * *
Ратко Младич встретил новый, 1996 год в городе Хан-Пиесак в компании боевых друзей. Лиляна Булатович сумела достать запись обращения генерала к соратникам, вот его фрагмент:
«Прошу вас, заботьтесь о наших сестрах, наших дочерях, наших матерях, а особенно берегите нашу мать – Родину. Ибо что бы вы ни делали, чего бы вы ни достигли в жизни, вы никогда не сможете вернуть долг ни матери, что вас родила, ни матери-Родине».
* * *
Ратко Младич был против переговоров, которые вел Джимми Картер с властями Республики Сербской. В какой-то момент к генералу подошла супруга бывшего президента США, Розалин. Она сообщила ему, что организовала фонд, который финансирует сбор и сохранение военной документации.
«Мы знаем, что вы все записываете, и у вас есть военные дневники, - продолжила она. - Мне было бы приятно, если бы вы их нам уступили. Вот вам чек, впишите в него сумму, которую мы вам за это должны!».
Ратко скользнул взглядом по ее лицу и медленно произнес: «Мадам, наша история бесценна!»
Сообщение: 20152
Зарегистрирован: 15.07.09
Откуда: Србија, Београд
Репутация:
6
Отправлено: 18.04.13 22:35. Заголовок: Руска награда српск..
Руска награда српском генералу Р.Младићу Вера Жердева
18.04.2013, 17:54
Ратко Младич Фото: EPA Почасна награда са симболичним називом "За верност заклетви" биће уручена хашком затворенику, српском генералу Ратку Младићу од стране "Савеза совјетских официра." Ова одлука је донета на редовном састанку Јавног комитета за заштиту Ратка Младића, основаном при Државној Думи Руске Федерације. Како је саопштио заменик председника међурегионалне јавне организације "Савеза Совјетских официра“ пуковник Виктор Болотов
Ова медаља се додељује људима, који су нам блиски по духу. Наш основни мото је: "Ми смо људи у униформама, који су остали верни заклетви своме народу." Ми добро знамо генерал-пуковника Младића. У извесној мери, ми смо колеге. Сматрајте да на овај начин, ми изражавамо солидарност с њим. Медаљу "за верност заклетви", заједно са жељама за храброст, истрајност и веру, ми желимо да му је предамо путем делегације чланова Јавног комитета за заштиту Ратка Младића, који ће ускоро отићи у Хаг. Подсетимо да Међународни кривични суд у Хагу, Младића, у ствари, суди зато што је остао веран српској влади у Босни, којој је положио заклетву, и зато је додела престижне награде са истим називом - симболична. Желимо да верујемо да ће награда стићи до хероја. Затворска правила забрањују уручивање металних предмета заробљеницима, али можда у овом случају, тамничари направе изузетак! ХВАЛА БРАЋО РУСИ, ХЕРОЈИ КАО СРПСКИ ХЕРОЈ ЂЕНЕРАЛ МЛАДИЋ УВЕК ОСТАЈУ ХЕРОЈИ, А ГМИЗАВЦИ И ИЗРОДИ ЋЕ КАД ТАД БИТИ ТАМО ГДЕ ИМ ЈЕ МЕСТО.
Сообщение: 21052
Зарегистрирован: 15.07.09
Откуда: Србија, Београд
Репутация:
6
Отправлено: 16.10.13 18:20. Заголовок: О чему је говорио г..
О чему је говорио генерал Ратко Младић
др Јелена Гускова http://serbian.ruvr.ru/2013_10_15/O-chemu-je-govorio-general-Ratko-Mladic/ 15.10.2013, 15:41 03.06.2011 Гаага суд Гаага Ратко Младич суд Младич процесс
Фото: EPA Већ други пут у саставу делегације чланова Комитета за подршку Ратку Младићу пошло ми је за руком да посетим српског генерала у затвору Хашког трибунала.
Генерал је изгледао помало уморан, али био је врло задовољан. Припремао се за сусрет. У затворској продавници је купио намирнице: сир, кобасицу, воће, безалкохолно пиво, чоколаду. Седели смо за постављеним столом и разговарали. Обоје смо уживали у разговору: ја зато што разговарам са једним од главних учесника рата у Босни и Херцеговини, а генерал зато што има шта да каже, а на заседањима суда му не дозвољавају да говори, чак се са адвокатима дописује, мада они седе поред њега. Не могу ни да подмигнем, само да дишем – са жаљењем је рекао он. – Одмах ме истерују из суднице.
Најзанимљивије је слушати сећања о 90-им годинама, памтити детаље преговора, састанака, догађаја на фронтовским путевима. Описаћу неколико епизода о којима је говорио генерал, максимално приблизивши текст ономе што је говорио Ратко Младић.
Мене су занимали састанци генерала са руским министром иностраних послова, његово учешће у преговарачком процесу. Неочекивано генерал је почео да се сећа догађаја из 1993. године, када се разрађивао план за регулисање ситауције у Босни и Херцеговини, познат под називом План Венса-Овена. Крајем 1992. године и почетком 1993. било је одржано 25 састанака са представницима зараћених страна. Прелиминарно су били усаглашени основни документи за потписивање у Женеви – споразуми о прекиду рата (непријатељства), о будућем државном уређењу БиХ и о картама.
После четири месеца консултације лидери три босанске стране окупили су се за једним преговарачким столом почетком јануара 1993. године. У Женеву су допутовали Алија Изетбеговић, Радован Караџић, Мате Бобан, председници Југославије Добрица Ћосић и Хрватске Фрањо Туђман, копредседници преговарачког процеса Сајрус Венс и Дејвид Овен, као и командант снага УН Сатиш Намбијар. Копредседници су сматрали да би једино животно и поуздано решење било да се формира децентрализована држава у којој би многе од њених главних функција обављало десет аутономних покрајина. Процес усаглашавања ставова страна на основу предложеног плана био је мучан. Ни Срби, ни Хрвати, ни муслимани нису се слагали са предложеним планом. Тада је била донета одлука да се изврши притисак на Радована Караџића, председника Републике Српске. Као главна фигура требало је да иступи Слободан Милошевић, испоставља се, није био искључен ни командант српске армије генерал Ратко Младић.
Генерал се сећа: Упознао сам се са Чуркином у Женеви 1993. године. Козирев и он су позвали мене и генерала Толимира у Женеву, у руску амбасаду. Чуркин је изгледао мало стегнуто, видело се да је Козирев био главни. Ми смо били у соби, у средини је стајао сто и на њему ваза са сувим цвећем. Молим вас, друже Младићу, седите за овај сто, за њим су разговарали Горбачов и Нисон. Одговорио сам: Не желим да седам за сто за којим је седео Горбачов, пошто је он потписао капитулацију, разрушио Варшавски уговор. Пређите у другу собу. А сам сам се дигао у отишао. Козирев је наредио да променимо собу. Питао сам га: Ви сте министар иностраних послова Русије? – Да. – А где је ваша породица? – У Америци. – А ко вас финансира: САД или Русија? – Русија. – Зашто је онда породица у Америци? Ко их издржава? – Какве то има везе? – Има ево какве: не изазиваш поверење! А Чуркин мени: Ви вређате министра!
Козирев је хтео да ја представљам политичко руководство Републике Српске, да потпишем план Венса-Овена, ја нисам хтео то да радим. Милошевић ме је у то време снажно притискао да ја у име политичког руководства потпишем план Венса-Овена уместо Караџића. Политика је проститутка. А ја сам војник, браним и бранићу своју земљу, свој народ, Републику Српску док сам жив.
После извесног времена генерал се вратио датој теми. 1993. године сам допутовао у Женеву. У Палати Ун у великој сали је стајао огроман дуг сто. За њим су седели Венс, Овен, Столтенберг, Садака Огато, муслиманска делегација – Изетбеговић, Халиловић, хрватска делегација – Гојко Шушак, Антон Тус у униформи скројеној потпуно по немачком обрасцу из 1945. године. Од Срба су били Караџић, Крајишник. Из Југославије Ћосић, Милошевић, Булатовић, генерал Радиновић. Ми сви у цивилу, осим Радиновића (Радован Радиновић).
Састанак је започео. Први је говорио Алија. Затим Халиловић. Он је рекао: Четници су убили 200 хиљада муслимана, укључујући жене и децу, 50 хиљада силовали, у Сарајеву нема воде, нема струје, хране, потребна је хуманитарна помоћ. Сви су се окренули Ћосићу: Зашто нема воде? Ни он, ни Караџић, ни Кољевић ни други нису знали зашто нема воде. Решили су да направе паузу како би прецизирали то питање.
Устао је Сајрус Венс, за њим лорд Овен. Венс ми је пришао, узео под руку: За мене је велика част да вас замолим да наступите пред новинарима, хајде да приђемо камерама. Новинара је било много, вероватно сто људи, Би-Би-Си ми је поставио питање. Сећам се, питали су колико смо муслиманских жена силовали. Објашњавао сам да се српска армија тиме не бави, да је то пропаганда чији је циљ да се оптужи само српска армија за све грехе.
Ту се генерал сетио забавне епизоде како га је касније немачка новинарка Рената Флотау два сата наговарала да да интервју за Шпигел. Питао сам је: Ви ћете објавити шта ја кажем? Она је одговорила да ће забележити дословно шта кажем, а главни уредник ће оставити оно што сматра потребним. Тада сам одбио да дајем интервју. Састанку је присуствовао наш министар иностраних послова Републике Српске Алекса Буха, који ме је такође наговарао. Ја никако. Хајде бар да се фотографишемо, молио је он. Имао је полароид. Ја сам пристао. Алекса Буха је направио два снимка. На првом ја као да хоћу да приђем госпођи, а она се уплашено одмакла. А на другој ју је он пригрлио, и она је наклонила главу ка мом рамену. Рената Флотау је затим оштроумно прокоментарисала: прва је пре силовања, друга после.
Вратимо се преговорима у Женеви. После новинара Венс ме је повео ка столовима за којима седи делегација. Он је почео да ме наговара да попијем кафу са Тусом. А Тус, сећам се, у немачкој официрској капи! Одбио сам.
Почело је саветовање. Сви су били забринути због одсуства воде у Сарајеву. Дали су ми реч. Замолио сам да преводи Кољевић, а не званични преводилац, плашио сам се да ће бити непрецизности. Отворио сам карту, на њој су детаљно били означени положаји наше армије, хрватске и муслиманске, сви одреди. Предложио сам Халиловићу да покаже где се налазе резервоари са водом, како бисмо осигурали њену доставу. Он није знао, није знао ни разлог зашто вода не стиже у Сарајево. Морао сам сам да утврдим. Ту сам први пут видео мобилни телефон. Зовем (генерала армије Републике Српске) Манојла Миловановића. Он реферише да се резервоари налазе у селу Бачево. Тамо су упали муслимани, све су поломили, затворили вентиле. Питам: а може ли да се поправи? Одговара: саопштићу за пола сата. За пола сата зове и реферише да су мислимане истерали, али они не дају да ми поправимо, пуцају на прилазе. Тада је постало јасно да су муслимани намерно то урадили како би оптужили Србе. А Сајрус Венс је видео да ми владамо ситуацијом, да можемо и воду да пустимо, и струју, и гас.
У разговору Ратко Младић је стално говорио о својој љубави према Русији. Најтоплија сећања су везана за његову посету Москви од 9. до 11. априла 1995. године. Ево неколико епизода које је запамтио.
Кренуо сам код минстра одбране Грачова, стојим пред његовим кабинетом. Изашао је Грачов, загрлио ме, изљубили смо се. Ушли у кабинет. Кабинет дуг. Он ми се обратио: Друже генерале, како могу да вас зовем? Ми смо браћа, могу ли да вас зовем „брате“? – Можеш. На зиду велике слике: Жуков, Суворов, Кутузов, Фрунзе. А једно место празно. Питао сам: А то је место за портрет Грачова? Грачов каже: То је место да ставимо портрет генерала Младића. Ја сам му рекао: Сакупи 50 генерала, ја ћу им говорити о рату у Босни. Тада сам хтео да одем код Јељцина, али није успело. Био сам на Поклоној гори, у музеју, сви службеници и уметници који су тамо радили бацили су се на мене када су сазнали да је пред њима генерал Младић. У цркви сам упали две свеће – за живе и погинуле. Питао сам могу ли да се видим са патријархом? Кирил који је одговарао за међународне црквене везе рекао је да ћу сутра имати 15-минутни сусрет са Алексијем Другим. Разговор са Алексијем Другим био је врло топао. Он је био надахнут, рекао је да ће доћи у Републику Српску. И дошао је нама, Србима. Био је на Косову. А у Сарајево муслимани га нису пустили.
У Москви после Грачова отишао сам министру иностраних послова Козиреву. Он нас је примио у ниској старој згради у центру града. Улазим а тамо столице позлаћене, слике у златним рамовима. Рекао сам министру за потребе Армије Републике Српске, питао да помогне оружјем и муницијом. А он одговара: Нема пара. А ја њему: Како нема пара? Ти седиш на златним столицама! Козирев је хтео да ми поклони фигуру медведа. Рекао је да је то национални симбол Русије. Ја сам одбио да узмем. Каква је Русија медвед, ако НАТО улази у Русију. Пре ће бити да је зец.
За време нашег сусрета биле су испричане још многе занимљиве епизоде. Сећања су носила карактер упечатљивих скица званичних сусрета, пријатељских разговора, животних колизија, али о томе други пут.
Младићева одбрана се припрема за нападБалкану, Русија Влад Гринкевич
15.10.2013, 20:18 ратко младич процесс Фото: EPA Руски МИП припрема низ корака за скорије прекидање суђења генералу Ратку Младићу, који се терети за геноцид и злочине против човечности. Ово је изјавио посланик Државне думе Русије, председник Друштвеног комитета за одбрану Младића Павел Дорохин. Парламентарац је уверен да делатност Хашког трибунала у његовом садашњем облику потире норме међународног права.
Бившег начелника Генералштаба Војске Републике Српске генерала Ратка Младића ухапсили су на јесен 2011. године. Међународни трибунал за бившу Југославију терети га по 16 тачака, између осталог по члану геноцид и злочини против човечности. Ове оптужбе су везане за блокаду Сарајева, у току које је погинуло скоро 10 хиљада људи, и са инцидентом у муслиманској енклави Сребреница. Тамо су по верзији истраге Младићеви војници убили од 7 до 8 хиљада ненаоружаних босанских мушкараца од 13 до 77 година старости.
Руски и страни експерти много пута су изражавали сумњу у објективност суђења Младићу. У Русији пре око пола године био је формиран Друштвени комитет за подршку генералу Младићу. Његови чланови сматрају Хашки трибунал инструментом за решавање војно-политичких питања у интересима НАТО-а и траже прекид његовог рада. О примедбама против процеса и Трибунала говори посланик Павел Дорохин.
Овај процес је нелегитиман већ зато што је на његовом челу судија Холанђанин. Тамо у Сребреници се налазио холандски батаљон, који је по мишљењу многих стручњака провоцирао сукобе, учешће разних снага у конфликту. На његовој савести је погибија људи. Постављали смо питање и постављамо питање СБ УН о прекиду делатности судија. Они се утврђују сваких шест месеци на заседању СБ.
Међународни експерти више пута су признавали да одговорност за жртве у току рата у бившој Југославији у једнакој мери сносе све стране у сукобу. Ипак пред судом се налазе углавном Срби. Они су, по речима Дорохина, унапред осуђени да постану главни кривци. Могуће зато, како каже Дорохин, хашки чиновници отежавају рад одбрани Ратка Младића.
И даље се систематски крше његова права у судници. Не дају му могућност да одговара на оптужбе. Број заседања премашује лимит који може да поднесе његово здравље, пошто се она одвијају сваког дана од 8 ујутру па до краја дана.
Такво оптерећење човек од 70 година, после три мождана удара не може лако да поднесе. Сам Ратко Младић, његова породица и присталице у Србији уздају се у помоћ Москве. Русија има велики утицај у СБ УН и може да утиче на однос према осуђеном, сматра син генерала Дарко Младић.
Надам се да Русија може да утиче на промену односа. Зато што ми се чини да је суђење мом оцу својеврсно сведочанство болести у систему међународних односа. Зато што је он бранио свој народ и сада се налази на оптуженичој клупи. А они који су у ствари криви за тај страшан рат постају хероји.
Ратко Младић је још пре хапшења изјавио да је спреман да добровољно оде у Хаг ако са њим крену генерали који су ратовали у Вијентаму и бомбардовали Југославију. Али у то је мало наде. Представници Друштвеног комитета за одбрану Младића се надају да ће им поћи за руком да постигну ослобађање генерала и других Срба.
Сообщение: 21644
Зарегистрирован: 15.07.09
Откуда: Србија, Београд
Репутация:
6
Отправлено: 25.03.14 23:30. Заголовок: Зашто живим у Републ..
Зашто живим у Републици Српској? Првенствена заслуга за то иде Младићу Фото: EPA Зашто је такав страх, нехтење, инертност, нежеља уопште у друштву да се искаже захвалност, поштовање према човеку који је најзаслужнији од свих за опстанак српског народа западно од Дрине?
Командант Војске Републике Српске Ратко Младић је ухапшен од стране тадашњих власти у Србији пре непуне три године. За њим је била организована права «хајка» како од стране НАТО снага, тако и од стране домаћих служби са обе стране Дрине. Његово хапшење је била ударна светска вест на свим медијима са разним епитетима који су му се придавали. Било каква подршка Команданту за време док се је скривао од хашких оперативаца потпомогнутим оперативцима са обе стране Дрине је била ускраћена, не само, логично «помагању хашких бегунаца» јер се за то кривично одговара, него је била ускраћена и подршка медијски (штампани, телевизија), тако и свака друга, осим пар Удружења и појединаца, а који су неретко привођени на испитивања. А о разноразним притисцима на породицу Младића, као и друге породице «хашких оптуженика и бегунаца» је већ друга прича за себе. Данас, после стишавања «буре» око Команданта изгледа да више «ником није стало» до Команданта. Прво би се сви требали сетити и запитати: «Зашто данас постоји «Република Српска» као међународно призната?», «Зашто српско становништво данас има Републику западно од Дрине?», «Зашто данас живим у Републици Српској?». Првенствена заслуга за то иде команданту Младићу и његовим храбрим борцима који су успели да је сачувају. Данас из ове перспективе испада да је Командант био у рату, онако, приватно, чисто због себе. И то је «само његова ствар» што је он тамо, и што мора да води још једну битку, али само «везаних руку» и то битку «само његову», јер «остале» није брига за њега. Супротно оваквом случају могли би се угледати на Републику Хрватску по том питању. Сви њихови генерали који су били у Хагу имали су јавну, непрестану и неумољиву, чак и личну подршку како од свих премијера, тако и од свих председника Хрватске. О медијима није потребно говорити. Чак су то јавно радили и када су бивали осуђени. Та државна подршка у Хрватској није никада престала. Поште Хрватске су чак урадиле то, да уопште нису наплаћивале услугу поштарине, било коме, ко је писао хрватским генералима и осталим оптуженим хрватским држављанима у Хагу. У Русији је чак основан Комитет за одбрану српског генерала Ратка Младића на чијем челу је посалник Државне думе Русије и председник Комитета Павел Дорохин и угледни историчар балканолог Јелена Гускова, која је и сенатор у Сенату Републике Српске. Зашто је такав страх, нехтење, инертност, нежеља уопште у друштву да се искаже захвалност, поштовање према човеку који је најзаслужнији од свих за опстанак српског народа западно од Дрине? Нарочито код медија лево и десно од Дрине. Наравно да то није у стварности тако међу становништвом јер Команданта подржава могло би се рећи 100% Срба у Републици Српској и надполовична већина у Србији, али по досадашњем току догађаја испада тако. Да ли су нам међународна заједница, или ЕУ или НАТО везали руке можда? Да ли нам је осећај патриотизма и бриге нестао? Ко нам је угасио понос или везао руке? Ако бар ништа, свако може писати команданту Младићу и да му пружи искрену подршку у његовој «последњој бици». Командант Ратко Младић је рођен 12. марта, те ето прилике да се «искупите». Подржимо команданта Младића као што је он чувао све нас! Њему се може писати на адресу трибунала: [SIZE=4][COLOR="#FF0000"](име примаоца) P. I. Haaglanden vestigint Scheveningen Pompstationsweg 32 2597 JW Den Haag The Netherlands[/COLOR][/SIZE] опширније: http://serbian.ruvr.ru/2014_03_12/Zashto-zhivim-u-Republici-Srpskoj-Prvenstvena-zasluga-za-to-ide-Mladicu-1685/
Вања Савићевић Данас, 12:50 Владимир Путин подржава рад руског и српског Комитета за одбрану генерала Ратка Младића
У Београду је одржана прес-конференција руског и српског Комитета за одбрану генерала Ратка Младића. Како је истакнуто, тражиће се од власти Србије и Републике Српске да промене формат сарадње са Хашким трибуналом и да више подрже своје неправедно оптужене грађане у Хагу.
На прес-конференцији је говорио и депутат руске Думе и члан руског Комитета, Павел Сергејевич Дорохин. О активностима ова два Комитета и процесу у Хагу против генерала Ратка Младића, разговарали смо са сином генерала, Дарком Младићем.
Реците нам о досадашњем раду руског и српског Комитета за одбрану генерала Ратка Младића и на какве проблеме наилазите у раду.
Ми смо одржали заједничку седницу српског и руског Комитета за подршку генералу Ратку Младићу на којој смо говорили о текућим проблемима одбране, о стању у руској и српској јавности и стању у медијима. Пре свега морам да кажем да смо сви констатовали да је, нажалост, судско веће наставило да показује огромну пристрасност у својим поступсима према сведоцима одбране. Одбрана генерала Ратка Младића од маја 2104. године изводи своје сведоке и одбрану, те смо сви констатовали да је понашање које демонстрира судско веће, поготово председавајући судија, испод сваког минимума правних стандарда међународног права. Сведоци се застрашују, психички малтретирају, не одобравају нам се мере заштите за поједине сведоке са лицемерним објашњењима. Објашњења су таква, да им се нешто треба десити, па тек онда би било потребе за заштитним мерама, што је "non sens", јер ако им се нешто деси, чему онда заштитне мере. Наставља се тај циркус и ја то не могу назвати суђењем зато што је заиста превршило сваку меру. Упркос томе, одбрана настоји и успева да кроз сведоке изнесе своје ставове и истину. Могу да кажем да су досадашњи наши сведоци, поготово што се тиче Сарајева и Фоче, побили све тврдње Тужилаштва и уколико овај суд буде имао и мрвицу неког осећаја за правду и праведност, он ће морати да донесе ослобађајућу пресуду по свим тачкама оптужнице по којима смо ми до сада износили одбрану генерала Ратка Младића.
Реците нам какво је здравствено стање Вашег оца?
Морам да кажем да смо ми сви у Комитету веома забринути с обзиром на то да су се у Трибуналу почеле дешавати веома чудне ствари. Одједном се појавио јако велики број оболелих људи, поготово од карцинома. Оно што је јавност већ чула је то да су се др Војиславу Шешељу појавиле метастазе на јетри. Ја не могу да говорим о другим нашим људима који су тамо, али могу да кажем да најмање још два наша официра имају рак. То су млађи људи од др Шешеља и мог оца. Као што знате Горан Хаџић је доживео срчани удар и сада је то један велики број српских притвореника који су оболели од тешких болести. То је статистички број који указује да тамо нешто стварно није у реду са медицинском негом, јер је нејасно како толико велики број људи
оболева од рака. То је веома забрињавајуће. Што се тиче мога оца, у овом тренутку његово здравствено стање је релативно стабилно. Он је ове године имао седам месеци паузе и коначно смо успели да добијемо од судског већа у августу ове године да се уместо пет радних дана ради четири. То је својеврсан парадокс какве се ствари тамо дешавају. Сада је добио четири радна дана када се боље осећа, а од почетка када је тамо пребачен и био у много горем стању, они су без обзира на то игнорисали као да се ништа не дешава. Суштина је да иако је мој отац боље у овом тренутку, Комитет сматра да њега пре свега, прво треба лечити, па када се заврши лечење да се обнови суђење. Не настави, него обнови, зато што је ово до сада била једна фарса у којој практично није могао на адекватан начин да учествује.
Веома важна чињеница је и та, како је истакао депутат Дохорин, да рад руског и српског Комитета за одбрану Генерала Ратка Младића подржава и председник Путин.
Да, наравно. Ми смо заиста веома поносни и на то. Депутат Руске думе Павел Сергејевич Дорохин је на прес конференцији истакао да је писмо које је Генадиј Зјуганов однео Путину, а које је садржавало закључке наших састанака у Руској думи, потписао лично председник Владимир Владимирович Путин, и ми сада имамо и једну формалну подршку највиших органа власти Руске Федерације. Сада заједно са њима радимо на томе да дођу три лекара из Руске Федерације који би као први независни и непристрасни лекари дали тачну дијагнозу здравественог стања генерала Младића, те се надамо да ће после тога јавност бити упозната са здравственим стањем генерала Младића. Та подршка, нажалост, је већа него што је добијамо из Србије. Написаћемо писмо захвалности Путину и обратићемо се председнику Николићу и премијеру Вучићу где ћемо тражити да се промени формат сарадње са Хашким трибуналом и да је доста било тога да се сарадња Србије са Хашким трибуналом своди на помоћ Тужилаштву против сопствених грађана. Ми сматрамо да је то неправедно, неморално и незаконито и да Влада има обаевзу да штити своје грађане који се тамо налазе.
Интересантно је да се на прес конференцији српског и руског Комитета за одбрану генерала Ратка Младића није појавио ниједан медиј из Србије. Да ли то онда значи да ту постоји једна врста цензуре у медијима када је у питању генерал Младић?
Ја не знам да ли могу са сигурношћу да одговорим да ли постоји цензура, али постоји нешто што се може назвати аутоцензура. Мислим да су медији у Србији застрашени дугогодишњом капмапњом Хашког трибунала која се проводила кроз органе претходне власти и да се створио психолошки притисак у коме и сами уредници практично имају страх од тога да се том темом баве на објективан начин и да дају простора одбранама у Хагу. Већ четрнаест година од 2000. године се води једна стравична кампања која је на крају вероватно уродила плодом да и главни уредници имају један већ "произведен став" када је то у питању. Чини ми се када би јавно, било ко од носилаца власти у Србији рекао да се да један фер приступ обема странама у тим поступцима, да би се тек онда и та ситуација изменила. Надам се да ће то почети да се мења.
Депутат Руске думе и члан руског Комитета за одбрану генерала Младића, Павел Сергејевич Дорохин је нагласио да ће Комитет наставити борбу за укидање Трибунала који представља орган уцена и притисака западних земаља и НАТО пакта на српски народ. Истакао је и да је рад руског и српског Комитета подржао и председник Путин који је такође подржао идеју да се генерал Младић пребаци на лечење у Русију под гаранцијом Владе Русије. опширније: http://serbian.ruvr.ru/2014_10_27/Vladimir-Putin-podrzhava-rad-ruskog-i-srpskog-Komiteta-za-odbranu-generala-Ratka-Mladica-0364/
Все даты в формате GMT
3 час. Хитов сегодня: 11
Права: смайлы да, картинки да, шрифты да, голосования нет
аватары да, автозамена ссылок вкл, премодерация откл, правка нет
- участник сейчас на форуме
- участник вне форума
