Отправлено: 15.07.09 19:33. Заголовок: РУСКО - СРПСКА ИМПЕРИЈА(продолжение)

Руси и Срби су један народ, једна душа. ОДИН НАРОД, ОДНА ДУША.

Православни братски народи који се боре против зла које се шири светом.
Заједно ћемо лакше. Заједничка борба довешће нас до циља. Ми смо окренути једни другима.
Зато је природан процес да једнога дана будемо у истој држави.
РУСКО СРПСКОЈ ФЕДЕРАЦИЈИ. ЗА ПОЧЕТАК... АЛИ ВЕЋИНА НАС БИ ИПАК РАДИЈЕ РУСКО СРПСКУ ИМПЕРИЈУ... РАЗУМЉИВО!!!!!!!!

 Отправлено: 25.07.12 19:54. Заголовок: Причај српски да те..

Причај српски да те Рус разуме
14. мај 2012.
http://ruskarec.ru/articles/2012/05/14/pricha_srpski_da_te_rus_razume_15596.html
Вјачеслав Чарски, Руска реч
Да ли сте знали да српски је-зик уче стотине Руса, и то не само студенти и деца срп-ских исељеника?
Причај српски да те Рус разуме
Након три месеца учења просечни студенту већ знају да користе српски у разним животним ситуацијама. Извор: IKBFU.



То што се српски студира на катедрама славистике широм света није чудо. Међутим, у Москви функционише десетак приватних школа страних језика где се предаје српски. Ко су људи који имају такав необичан хоби?



„Наши клијенти су углавном власници некретнина у Црној Гори, која је последњих година изузетно популарна међу Русима“, каже Ана Немова, директорка највеће приватне школе српског језика у Москви, „Разговор“. „Од фебруара 2010. код нас је српски научило готово 200 студената. Ту су и заљубљеници у српску културу, они који воле да путују по Србији и Црној Гори и да летују на Јадрану, пословни људи и девојке заљубљене у Србе.“



„Драго ми је што наши ученици не науче само језик, већ и сазнају пуно других ствари о Србији и Црној Гори“, додаје двадесетосмогодишња Ана, која је од 2004. предавала српски на Факултету за журналистику Московског државног универзитета „Михаил Ломоносов“, затим неколико година радила у Будви, да би пре две године заједно са колегама основала приватну школу за стране језике. „За многе наше студенте те земље постану права љубав, а понекад и друга домовина.“ Можда је ово разлог што се на Балкану све чешће чује: „Одакле си? Из Русије?! Ма дај! Како тако добро причаш српски?“

 Отправлено: 25.07.12 20:30. Заголовок: http://www.youtube.c..

 Отправлено: 27.07.12 23:02. Заголовок: Претходница Јужног ..

Претходница Јужног тока коју Србија још не разуме

Бранко Жујовић

25.07.2012, 15:13
Сбербанк России

Фото: EPA
Уместо пројеката заједничких улагања, Србија је ове недеље Русији испоручила јавну молбу за пренамену „руског кредита“, како би „која стотина милона“ долара отишла у незасити бездан проевропске јавне потрошње

Долазак Сбербанке на исток Европе преко Фолкс банке, са изузетком Румуније, доживео сам као финансијску претходницу Јужног тока. Већ сам писао о геополитичком значају тог гасовода и не бих да се понављам, али на овом месту морам да запазим како његову „претходницу“ Србија није схватила на најбољи начин.



Сбербанка је стратешка концентрација финансијске моћи државе. То је највећа банка Руске Федерације, која захвата 27 посто укупне активе руског банкарског сектора и има више од 240 хиљада запослених, у 17 регионалних центара и преко 19.000 експозитура.



Оно што би Србију, као успешан модел, требало да занима, јесте чињеница да је више од 60 посто власништва те банке у рукама Банке Русије, а остатак власништва дели преко 245.000 физичких и правних лица. Србија нема сличан, разуме се пропорционално умањен пример. Не зато што нема добре банкаре, него зато што нема делотворну државну организацију.



Њена државна мисија посвећена је учлањењу у ЕУ, а не развоју. Баш као што је пре 12 година, намерно или случајно, имала погрешну стратешку процену геополитичких кретања у свету, (будућа) влада Србије данас понавља исту грешку. Обашка што то чине исти људи.



Уместо ефикасних пројеката заједничких улагања, пре свега у инфраструктуру, Србија је ове недеље Русији испоручила јавну молбу за пренамену „руског кредита“, како би „која стотина милона“ долара отишла у незасити бездан проевропске јавне потрошње. То следи из изјаве будућег министра економије, Млађана Динкића, објављене у свим српским медијима.



Показало се да држава, која је до подаништва чувала европско девичанство домаћег банкарског сектора, уме само позајмицама да покрива јавну потрошњу, без обзира на то која је гарнитура на власти. Може ли се неко сетити још неке речи, која би описала такав приступ државној одговорности, осим анахроности и безидејности.



„Руски кредит“ од милијарду долара, намењен Србији, подразумевао је заједничке развојне пројекте. Зашто јавност Србије никада не пита своју државу, како је могуће да у време најжешће светске економске кризе политичко вођство, плаћено новцем јавног сектора, не инсистира на реализацији пројеката, него захтева просте позајмице за једнократну јавну потрошњу.



Зашто је Сбербанка добар пример? Прво, њено присуство на српском тржишту, уз Московску банку, значајно мења амбијент пословања, установљен 2002. године. Уместо доминације банака из ЕУ, које су под окриљем уније, а мимо Србије, можда могле и да се договарају о наступу на српском тржишту, Србија добија истинску, тржишну конкуренцију.



Друго, Сбербанка ће бити финансијски мост економске сарадње са државама будуће Евроазијске уније. Досадашњи пут Србије, предвиђао је још само приватизацију Комерцијалне банке, као последње снажне банке са израженим државним уделом у власништву, ако не рачунамо Српску банку.



Подсетимо, западни партнери обавезали су владу Србије да ову банку прода њиховим финансијским играчима, до 31. децембра 2015, односно најкасније до 30. јуна 2017. године. Било би то финале процеса започетог јануара 2002. године, гашењем српског банкарског сектора.



Сада је ситуација битно измењена. Европска унија је уздрмана дужничком кризом, а ефикасност и капитал долазе се са истока. Пол геополитичких и економских моћи мења се супротно кретању Сунца, али једино српска политика седи у дебелој хладовини и без обзира долази ли сенка с истока или запада има само једно очекивање: још кредита.

 Отправлено: 15.08.12 20:18. Заголовок: http://www.srpska.ru..

http://www.srpska.ru/article.php?nid=19505

 Отправлено: 15.08.12 20:26. Заголовок: 13.8.2012/ Најсеверн..

13.8.2012/
Најсевернији споменик српском војнику

Где се налази најсевернији споменик српском војнику? Очигледно, у Русији - на Кољском полуострву, у лучком граду Кандалакша, на обалама Белог мора. Овде, на територији, где се некада налазило гробље помораца, чудом је преживео једини спомен доказ о присуству српског добровољачког корпуса на овим просторима, споменик војнику Гојку Томићу.

Напис наводи да је војник рођен у једном селу Тохлићи у близини Сарајева 1894. године, а умро је 5. јуна 1918 од рана задобијених у борби. „Погинуо је за слободу и уједињење Југословена“ - пише на надгробној плочи. Поред је још један споменик, непознатом српскомвојнику. Спомен плоче су поставили њихови другови, саборци пре него што су напустили Русију у јесен 1919.

Све ово су, не сасвим познате странице руско-српских односа, које из очигледних разлога, током совјетског периода нису биле посебно помињане . Ми овдеговоримо о Југословенима, који су се током грађанског рата и стране интервенције у Русији борили против бољшевизма. Они су то урадили за љубав руског царства, хтели су да ослободе земљу, која је некада њима помогала да се ослободе.

Говори историчар Дмитриј Коржов:

Касније, након што је дошла совјетска влада, такве Србе су углавном називали Црностотинашима. Шта је то? То значи „Православље, аутократија и националност." Они су били чувари традиционалних вредности руске империје. Интересантан детаљ јесте, да су се овде, на северу Русије, борили подчерњаевском заставом, под којом су се још у деветнаестом веку борили против Турака. Неко од мештана ју је очигледно дао Србима. Дозволите ми да вас подсетим, Михаил Черњаев је руски добровољац, који је и пре формалног уласка Русије у рат 1877., био је командант српске војске.

У фебруару ове године, у граду Кандалакша, почео је пројекат „Сећање на браћу Југословене, долази до потомака кроз векове“.Један од иницијатора пројекта, директорка музеја историје града, Људмила Рогозина, изјавила је: споменицима је неопходно не само да дати посебан статус (што је задатак надлежних државних институција), већ их и елементарно заштити од оштећења.

Споменици су остајали ненеговани, а нас је мучила савест - никад се не зна, неће ли поправити пут, променити ограду у близини радиостанице, која се налази на месту старог поморског гробља. Кроз школске разговоре о овим јединственим објектима, понудили смо деци да помогну. Обезбеђена су средства - тако да је област означена, изравнана, ђаци су радо учествовали у радовима који су трајали од фебруара до јуна. Било је важно да се све заврши до 5. јуна – јер то један, када је Гојко Томић, преминуо од задобијених рана. Код нас, на северу, снега има дуго, па чак и у априлу, може га бити и до два метра, тако да смо били у журби. Резултат наших напора је сада прави историјски објекат.

У мемоарима из тих времена, могу се видети одличне критике о моралној и борбеној готовости Срба, а руководство белих батаљона ценило је српске војнике као „одличне“. Остали су докази да су Срби третирали „црвене“ грубо, али ни приближно онолико колико бели.“ Ипак, тешко је ослободити се осећаја парадокса историје: ти Југословени који су се сигурно сећали завета Светог Петра Цетињског „Ко је против Русије, тај је сам против свих Словена“ искрено су волели и били спремни да се боре за Русију - чак и по цену учешћа у братоубилачком рату. Споменик војнику Гојку Томићу граду Кандалакша - још један је доказ компликованих руско-балканских односа у 20.веку.

Извор:http://serbian.ruvr.ru/2012_08_10/Najseverniji-spomenik-srpskom-vojniku/
Тимофеј Алексејев

 Отправлено: 15.08.12 21:21. Заголовок: 13.8.2012/ Сасвим пр..

13.8.2012/
Сасвим природно: Поход на земљу Србију

Новогодишњи тв програм на РТС-у , не може проћи без премијерног издања емисије "Савим природно". Ове јесени аутор Јован Мемедовић обрео се у Русији одакле је донео врло необичну причу.

[ut]http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded[/ut]

недеља, 01. јан 2012, 16:35
Сасвим природно: Поход на земљу Србију

Новогодишњи тв програм на РТС-у , не може проћи без премијерног издања емисије "Савим природно". Ове јесени аутор Јован Мемедовић обрео се у Русији одакле је донео врло необичну причу.
Видео


Заједно са још 20 Руса и сниматељем Сонијем Даријевићем пловио је на старинским дрвеним лађама и започео поход на земљу Србију. Аутор Јован Мемедовић потврђује да би због добре приче отишао и на крај света.



"У времену данашњем живи се брзо, ново време намеће нове вредности...склони смо заборављању порекла, удаљавамо се од традиције...

Баш зато урадили смо нешто потпуно супротно: вратили се 1000 година уназад - успорили време ... показали поштовање према историји, и пустили да нас природа носи својим путевима.



Упустили смо се у озбиљан поход: покренули смо три староруске лађе и запловили са севера Русије ...путем дугим 5000 километара , од језера Онега па даље воденим путевима на југ до Дунава и до Београда.

Била је то идеја Руског јеромонаха Феоктиста који нас је лако заразио својом енергијом и нисмо могли да одбијемо његов предлог да се укрцамо на лађе и камером испратимо већи део пута. Путовати по Руској природи подразумева све само не комфор, овога пута намучио сам се поштено, али сада када монтирамо материјал могу да кажем да је вредело...кроз ово путовање спојили смо авантуру, традицију и историју, у једном од најлепших предела севера Русије - гледаоци ће имати утисак као да су били са нама, као да су учествовали".

Аутор, Јован Мемедовић.

Сниматељ, Сони Даријевић.

Монтажа, Виолета Трпчевски .

 Отправлено: 22.08.12 23:31. Заголовок: 22 августа 2012, 21:..

22 августа 2012, 21:25
http://evrazia.org/news/22989
Чрезвычайный и Полномочный Посол Российской Федерации в Сербии Александр Конузин
Сербия хочет получить от России 800 миллионов долларов

Чрезвычайный и Полномочный Посол Российской Федерации в Сербии Александр Конузин заявил, что сербские власти ведут переговоры с Россией о возможности предоставления Сербии нового кредита.

Как сообщает информационное агентство «РосБизнесКонсалтинг», российский дипломат заверил, что Россия сможет предоставить Сербии средства поверх обещанного кредита в размере 800 млн долл.

«Разумеется, для начала мы должны узнать, каковы нужды Сербии, и уже потом совместно определить все возможности для разрешения этих проблем», - уточнил Конузин.

Сербия, пишет РБК, также пытается получить финансирование от Международного валютного фонда (МВФ) и сократить дефицит бюджета, который составляет около 7% ВВП.

В 2010 году Россия выдала Сербии кредит в размере 200 млн долл., рассчитанный на 11 лет. Соответствующее соглашение было достигнуто во время визита в Белград президента России Дмитрия Медведева в октябре 2009 года. Тогда же впервые зашла речь и о другом кредите - на 800 млн долл. - для развития инфраструктурных проектов Сербии. В мае 2012 года президент РФ Владимир Путин заявил, что Россия готова предоставить стране данную сумму.

 Отправлено: 23.08.12 10:26. Заголовок: Скажу упрощённо, в ч..

Скажу упрощённо, в чём смысл заявы Конузина.

Россия не будет КОРМИТЬ Сербию.
Россия может ДАТЬ ИНСТРУМЕНТ, с помощью которого Сербия будет САМА СЕБЕ ДОБЫВАТЬ ЕДУ.

 Отправлено: 25.08.12 14:09. Заголовок: У Србији регистрован..

У Србији регистрована Руска партија Србије
23. август 2012.
Regnum

У регистар политичких партија Србије под бројем 91. уписана је Руска партија Србије. Српска православна црква уступила је новој партији у Сремским Карловцима простор укупне површине 3 хиљаде квадратних метара. Овде ће се налазити руководство партије и центар за све Русе који живе у региону.



Према речима председника Руске партије Србије Драгана Цветковића, партија сада има 1850 чланова, од којих је 1370 руског порекла. Међу циљевима партије су борба за очување руске културе у Србији, залагање за повратак руског језика у образовни систем Србије и отварање руске школе у Београду.



Према Цветковићевим речима, у Србији данас живи између 250 и 300 хиљада људи руског порекла, претежно у областима око Беле Цркве, Крагујевца, Ниша и Новог Сада.
CVETKOVIĆ DRAGAN

VARVARINSKA 7, Beograd
(Beograd)
011/744-6690
011/644-1806


ruska reč

 Отправлено: 25.08.12 18:28. Заголовок: Авион руског Минист..

Авион руског Министарства за ванредне ситуације долетео у Србију да гаси пожаре

25.08.2012, 17:17

21.06.2011 Бе-200 Ле Бурже Бе-200 авиашоу

Фото: EPA
У српском граду Нишу је слетео десантни авион Бе-200, руског Министарства за ванредне ситуације (МВС), који ће помоћи властима у Србији да се изборе са шумским пожарима, саопштено је у суботу од стране прес-службе МВС. Одлука да се обрате за помоћ је донета на ванредној седници кабинета министара Србије.
Ватрогасно-десантни авион Бе-200 може да понесе до 12 тона воде. Он ће остати у Србији до 15. септембра.

 Отправлено: 25.08.12 23:13. Заголовок: Сербия может стат..

Сербия может стать партнером России в сфере ОПК
23 августа 2012, РИА Новости

Россия и Сербия договорились о тесном сотрудничестве в военной сфере. Страны планируют подготовить совместные программы в оборонной промышленности и даже рассматривают возможность выхода на третьи рынки. По мнению экспертов, сотрудничество с Сербией позволит России укрепить свои позиции на Балканах.

Договоренность о сотрудничестве между странами достигнута на нескольких уровнях, сообщил сербский вице-премьер и министр обороны Александр Вучич, который в эти дни находится с визитом в России. «Для нас важнее всего наша оборонная промышленность и то, что мы сможем предложить российским партнерам, а также то, что мы можем производить совместно, как и возможность выхода вместе на какие-то третьи рынки», – сказал Вучич в интервью белградскому телеканалу Б92.

По словам сербского министра, подготовка планов по этим трем сегментам сотрудничества начнется уже в понедельник и необходимо как можно скорее приступить к их реализации, передает РИА «Новости».

Визит главы минобороны Сербии в Россию проходит 21–23 августа. Александр Вучич провел переговоры с вице-премьером РФ Дмитрием Рогозиным, курирующим ВПК.

«Поскольку Сербия не присоединится ни к одному военному блоку, что предусмотрено декларацией парламента, мы разговаривали обо всех других аспектах сотрудничества на уровне министерств обороны, потому что ранее это сотрудничество было на очень низком уровне. Ожидаем, что в ближайшее время оно будет выведено на гораздо более высокий уровень», – сказал Вучич.

Александр Вучич стал вице-премьером и министром обороны в новом правительстве Сербии, учрежденном в июле этого года. До этого он был одним из лидеров Сербской прогрессивной партии, вокруг которой сейчас в парламенте сформирована правящая коалиция.

Вучич на протяжении 10 лет занимал пост генерального секретаря Сербской радикальной партии. В 1998 году занимал пост министра информации в правительстве Мирко Марьяновича.
http://www.imperiya.by/news.html?id=96336

 Отправлено: 26.08.12 11:30. Заголовок: Српски тим са Косов..

Српски тим са Косова: велики мини-фудбал у Цхинвалу и Сергијевом Посаду

Тимофеј Алексејев

25.08.2012, 17:24


Фото: РИА Новости
Српски мини-фудбалски тим из косовског села Угљаре одржао је утакмице у главном граду Јужне Осетије Цхинвалу и центру руског православља, граду Сергијев Посад.

У једном програму смо причали да је тај пројекат иницирао Савез руског и српског народа и његов председник, православни иконописац Виталиј Иљушкин. Ради тога да би водио српске фудбалере на Кавказ Савез је морао да подигне крупни кредит – ипак је обећани сусрет био одржан. 14. августа су Срби у Цхинвалу играли заиста другарски са месним тимом.

1:1, - прича Виталиј Иљушкин. – Према речима капитена Срба Дејана Танасковића, тим у Цхинвалу, без обзира на младост, веома је јак и талентован. Зато је игра на великом пољу била напета, поред тога гости нису били спремни за велико поље. На Косову они немају могућности за вежбе на великом пољу, јер то није више власништво Срба. Међутим, резултат у главном граду Јужне Осетије је ипак био братски.

После неколико дана у Сергијевом Посаду у утакмици против месног клуба Лоза српски тим је ипак славио победу, мада упознао шта је фудбал у условима руске климе.

Без обзира на невреме, блато, српски тим је добио са резултатом 1:0 и испољио велику храброст и истрајност: фудбалери су играли у обичним патикама. Како је рекао капитен Дејан Танасковић, који је дао гол пеналтијем, - Руси су били испред нас бар за један корак.

Иначе, у тим мини-фудбалским утакмицама хуманитарни део је важнији од спортског. Многи косовски Срби су први пут посетили Русију. Они су играли близу Тројицко-Сергијеве Лавре, посетили је. Они су видели извор који је открио сам преподобни Сергије Радонешки, један од најпоштованијих руских светаца. У Москви, у Сретенском мушком манастиру, Србима су приредили, како је рекао Виталиј Иљушкин, царску трпезу. Становници села Угљари свакако, никада нису били ни у Јужној Осетији. Међутим, после сижеја на месној ТВ Цхинвал је препознавао српске фудбалере на улици. Пред микрофоном је капитен тима Дејан Танасковић.

Могу слободно да кажем да је за нас Србе са КиМ који смо тамо били велики доживљај. Могу да кажем да су мештани веома слични нама мом народу љубазни су и увек су са осмехом на лицу и на сваки могући начин трудили су се да нас угосте тако у неким случајевима нису хтели да наплате робу коју смо ми куповали. Мислим да нас и их спаја тај осећај који смо ми доживели пре 12 година, а они пре 4.

Боравком тамо обишли смо знамените споменике и гробове у том граду и око њега . Слушали смо приче како су грузински терористи пресретали, упадали, киднаповали недужне људе жене и децу који нису хтели да напусте своје домове своја огњишта, своју земљу где су рођени.То исто се десило и мом народу 99. године а онда и 2004.

Међутим има нешто и то не могу да не кажем има нешто у чему нисмо слични. Видели смо да се тамо живот одвија нормално људи раде слободно има пуно праве се путеви куће за будућност тог народа.

Ситуација ког мог народа где ја живим на КиМ у мом селу је много другачија и много озбиљнија. Слобода кретања нам је ограничена нема посла, омладина одлази са КиМ. Све оно што су нам дедови и шрадедови оставили ми данас продајемо куће и земљу а зашто. Зато што нисмо сигурни у сачување наше територије нисмо сигурни у будућност наше деце и због тог страха ми сигурност и уточиште тражимо у централној Србији. Овде на нашим просторима одлуке наших важећих људи не важе не одлучујемо ми у ничему него неке стране многе јаче силе стране које су нашле интерес на нашој територији КиМ, на нашој земљи где смо ми рођени.

Док сам боравио у Јужноју Осетији имао сам осећај као да сам се вратио у 99. годину и био сам много узбуђен чак су ми сузе једном пошле кад смо обишли оне гробове оне јунаке који су дали свој живот за сачување своје територије, да би само остали на огњиштима где су рођени. И то ме је мало евоцирало, подсетило на мој народ, ја сам учесник тог рата 99. године.

Још пре одласка у Цхинвал Савез руског и српског народа је добио писмо из Оделења спољних црквених веза Московске патријаршије РПЦ, у којем се истиче важност пројекта, усмереног на уједињење младих у државама, које су преживеле рат. Сада није искључено да ће та акција попримити шире међународне размере. У Цхинвалу је руско-српска делегација упознала амбасадора Венесуеле, - прича Виталиј Иљушкин.

У разговору с амбасадором смо предложили идеју да би идуће године за утакмицу дошао и тим из те латиноамеричке земље. Онда би у акцији учествовало што више непокорених. Како је рекао возач, који нас је возио из Москве у Сергијев Посад, ја бих назвао ту акцију утакмицом непокорених народа који су преживели агресију и ратове, а нису се предали, већ су се ујединили у спорту ради добра и мира.

Иначе Савез руског и српског народа планира да се обрати руководству земље са предлогом да организује у Московској области дечији рехабилитациони центар, куда ће долазити између остале деце и надарена деца са Косова и Метохије. Виталиј Иљушкин рачуна да ће се одазвати не само власти већ и сви људи добре воље.
http://serbian.ruvr.ru/2012_08_25/Srpski-tim-sa-Kosova-veliki-mini-fudbal-u-Chinvalu-i-Sergijevom-Posadu/

 Отправлено: 29.08.12 14:53. Заголовок: Руска банка уноси н..

Руска банка уноси новац у Србију
29 август 2012 Вести


http://www.vidovdan.org/index.php?option=com_content&view=article&id=33721:2012-08-29-10-45-14&catid=48:vesti&Itemid=103

Београд -- Највећа банка у Русији Сбербанка, која је 2011. купила српски огранак аустријске Фолксбанке, планира да у септембру унесе нови банкарски капитал у Србију.

Како пише руски привредни дневник "Вредомости" Сбербанка планира да до краја ове године почне да послује под својим именом у нашој земљи.

Према писању тог дневника, у тексту који данас преноси додатак Политике "Руска реч", каже се да је ова руска банка са тржишном капитализацијом од 62,4 милијарде долара постала једна од 20 највећих банака у свету по капитализацији.

Ова руска банка, основана 1841. године, тренутно дели 17. и 18. место са УС Банцорп, док су иза ње остали гиганти попут БНП Парибас и Деутсће Банк, а испред ње је ХСБЦ.

Један од стратешких циљева банке је , према писању овог листа, да 2014. године буде медју десет највећих банака света. Да би то постигла, вредност треба да јој се повећа готово за 15 милијарди долара, тј. скоро за четвртину.

Сбербанка има стабилно високе финансијске показатеље, на велико купују активе и ускоро ће постати глобалан играч, уверени су руски портофолио менаџери.
Ова банка је искористила подршку државе и снизила камате, тако да је привукла кључне корпорације, а затим искористила своје ресурсе и преоријентисала се на развој уносне мале привреде, рекао је председник савета директора "МДМ банке" Олег Вјугин.

Он очекује да ће ситуација у свету Русији ићи на руку па ће у том случају планови Сбербанке бити оствариви. Криза у Европи ће се наставити, ситуација у САД је и даље несигурна, а нафта је скупља од 100 долара по барелу, сматра Вјугин и наводи да се "у Русији може остваривати приход, док у Европи постоје проблеми са капиталом".

Успех Сбербанке почео је кад су грешке највећих западних банака постале очигледне а њени менаџери успели да их избегну, сматра председник савета директора руске групе "Ренесанс" Александар Перцовски. Успех Сбербанке, према његовом мишљењу, потврдјује да управо тржиста у развоју обезбедјују раст светске економије.

Извор: Танјуг

 Отправлено: 29.08.12 18:00. Заголовок: Заслепљени Ахтисари..

Заслепљени Ахтисари
29. август 2012.
Дмитриј Бабич, за Руску реч
Нобеловац Марти Ахтисари недавно је изјавио да „Србија може да иде у Русију“ ако не призна Косово. Шта се крије иза заслепљујућег бљеска ове мисли?
Заслепљени Ахтисари

Карикатура: Сергеј Јолкин.



Србија може да иде у Русију ако не призна независност Косова — то је недавно изјавио Марти Ахтисари, бивши посредник УН за Косово и добитник Нобелове награде за мир. Подразумева се да Србија хоће да „иде“ у Европску унију. Али, тамо је, по Ахтисарију, док не призна Косово не треба пустити.



Његова изјава је изазвала буру негодовања у Србији, али је била готово непримећена у Москви. Зашто?



Господина Ахтисарија, тобожњег непристрасног посредника у преговорима о Косову (он је од самог почетка био лобиста косовских Албанаца) Београд познаје боље него Москва, али није само то у питању. Ствар је у томе што је Ахтисари у тој изјави изнео неколико заблуда које западни медији упорно намећу, а против којих су Руси већ изгубили вољу да се боре, чак и у својој кући.


Ахтисари је у своју изјаву успео да упакује неколико стереотипа који царују у западном медијском простору.

Житељи земаља ЕУ, САД и Канаде обично се љуте када их неко све заједно третира као Запад. „Наше земље су различите!“, вређају се они. Земље јесу различите, али је медијски простор исти, бар када се ради о приказивању света ван северноатлантске заједнице.



Западни медији су колективно захтевали свргавање Садама Хусеина и колективно су затим проклињали рат у Ираку. Колективно су подржали побуну у Сирији, а сада су колективно сазнали да у редовима побуњеника делује Ал Каида. Ти медији све своје падове и просветљења доживљавају колективно, као по команди. Отуд и појам „великог Запада“, у који су некада полагане велике наде, а који сада, нажалост, постаје квинтесенција интелектуалне убогости и догматизма. „Пропаст Запада“ коју је предсказао Освалд Шпенглер не одиграва се у економији, него у свести. И што је пропаганда западних медија оскуднија по смислу, споља све више бљешти и заслепљује људе. Заслепила је и Ахтисарија, тако да је он у једну своју изјаву успео да упакује неколико стереотипа који царују у западном медијском простору.



Први: Русија је сиромашна земља, али је склона експанзији и жели да увуче друге земље у своју „сферу утицаја“.



Други: ратови у бившој Југославији нису резултат сложених међунационалних односа, него резултат агресије и амбиција једног човека — Милошевића, и једне нације — Срба.



Не бих да говорим о овом другом стереотипу, из Београда се боље види има ли он везе са истином. Рећи ћу нешто о оном првом. Године 2010, за време међунационалних сукоба у киргиском граду Ошу, председница Киргизије Роза Отумбајева позвала је у помоћ руску војску. Међутим, ниједан војник се није ни померио с места. Тада су ме западне дипломате зачуђено питале: зашто Русија не припоји Киргизију? „Ми ћутимо, што значи да нисмо против тога“, говорио ми је представник једне од структура Европске уније у Москви. „Зашто Путин и Медведев не дејствују?“ Исто такво чуђење изазвало је и то што Русија није заузела Тбилиси за време оружаног конфликта са Грузијом 2008. Стварно, зашто нисмо ништа „заузели“?


Што је пропаганда западних медија оскуднија по смислу, споља све више бљешти и заслепљује људе.

Одговор је једноставан: зато што нећемо. Неће Русија нове територије. Хоће савезнике, хоће партнере у бизнису, хоће и тржиште за своје производе. А фамозне колоније — неће. Само што то на Западу из неког разлога нико не жели да примети. Запад поставља Србију, Украјину и Молдавију пред глупу алтернативу: или Европа, или Русија. И ништа не вреди што Путин стално понавља: ми нисмо против тога да наши трговински и политички партнери, укључујући и чланице будуће Евроазијске уније, уђу у Европску унију. Што више Београд или Кијев буду отворени према Западу, то ће и Русија са већим задовољством инвестирати у њих свој капитал. Једини услов је да своју отвореност према Западу не условљавају затвореношћу према Русији. И по могућству, да не вређају Русију — она ће то умети да цени, као што се видело на примеру Прага. У бурним деведесетим, док је Варшава била захваћена русофобијом, а Београд био под санкцијама, Праг је искористио „златну кишу“ са истока.



Али Ахтисари, заједно са западним читаоцима, живи у замишљеном свету, где Русија жели да окупира Србију, где је Путин нови Стаљин, и где житеље Централне Европе чека руски ГУЛАГ ако неће да се одрекну свог националног идентитета.



Са таквим светом у глави он ће завршити у старачком дому за политичаре, који ће плаћати новцем од потпуно незаслужене Нобелове награде за мир.



Аутор је политички аналитичар руске редакције Би-би-сија и радија „Глас Русије“.

 Отправлено: 30.08.12 17:51. Заголовок: РУС штити Русе у Ср..

РУС штити Русе у Србији
http://serbian.ruvr.ru/2012_08_29/RUS-stiti-Ruse-u-Srbiji/
29.08.2012, 21:16


Оснивачи Странке Руса Србије намеравају да бране интересе руске мањине. Званична скраћеница гласи РУС. Пре неколико дана ову политичку снагу регистровало је Министарство правде земље.

Сада странка на чијем челу је Драган Цветковић чека званичне податке колико људи јена последњем попису становништва у Србији написало реч „Рус“ у рубрици – националност. Заменик председника Анатолиј Стогов сматра да је Руса у Србији десетине хиљада. У сваком случају, од 1850 потписа сакупљених у знак подршке новој страници, 1370 припада управо грађанима руског порекла. Говори председник странке Драган Цветковић.

Ми смо морали да дођемо до овог циља јер смо дуго размишљали шта да радимо. Укинут је руски језик у школама. На пример, моја ћерка која је ишла у школу Максим Горки и учила је руски, који је укинут, а онда је морала да пређе не руски. А друго, ми смо запостављени. Нема никог да се бави нашима који су дошли после 1917 године. Наш циљ је да бринемо о људима који су пореклом Руси, да се бринемо о њиховом стандарду, језику, култури, образовању, потребама ....

Лидер странке и његов заменик имају веома различите приче. Мајка Драгна Цветковића Надежда Корњијенко 1945. године вратила се из немачког заробљеништва: али у Србију, у СССР јој је пут био затоврен. Тек 1986. године пошло јој је за руком да први пут посети домовину, град Харков. Још један занимљив детаљ – њен брат био је рањен приликом ослобађања Београда. Драган Цветковић добро разуме руски, а да би говорио недостаје му праксе. Омиљени писац му је Лав Толстој.

Заменик председника Анатолиј Стогов од руских писаца даје предност Љермонтову, посебно поеми Мцири. Његов отац је 1917. године одбегао од бољшевичке власти на Балкан, где му је живот протекао са упонима и падовима: није било лако, на пример, после искључења Југословенске Комунистичке партије из КомИнформбироа, зато што ништа није смело да се говори о Русима.

Тата ми је био Рус и он је пореклом из села Дорошевка, Николаевска област. Никад нисам био тамо, а волео бих. О је завршио пољопривредни факултет, био је агроном. Ја имам две ћерке, оне су везане за руски народ и чуле су од мене много тога, оно што је мој отац знао. И оне би волеле, као сав млади свет, да путују, да дођу у Русију...

Руси у вишенационалној Србији нису званична мањина. Борба за овај статус је такође задатак странке, објашњава Драган Цветковић.

Најмлађи, треба им објаснити, јер нико им до сада то није објашњавао- да ли они имају право да се изјасне или немају. Ако им будемо објаснили да ако су мањина, да нису грађани другог реда, него да је то њихово право да се определе за своју другу државу.

За Странку Руса Србије важна је не толико политичка делатност (наступаћемо као странка, када дође време избора, истиче председник), колико културно-историјска. Говори заменик председника Анатолиј Стогов.

Наша је жеља да се отвори културни центар у Сремским Карловцима. Добио сам благослов од господина Василија Сремског, да можемо понудити руској држави и руским предузећима да суделују у закупу на 99 година тај простор од отприлике 3000 квадратних метара. Обавезно ћемо радити са руским емигрантима, било које оријентације- било да су они „бели“ или „црвени“, са свима који су некад избегли због револуције и грађанског рата, па и касније из Совјетског Савеза.

У идеалу у Сремским Карловцима треба да се појави центар који ће објединити све податке у Русима на Балкану.

Ако будемо нашли спонзоре, ми ћемо функионисати тако. Већ имамо доктора наука, професора, који се баве прикупљањем података. Тај центар ће да обухвати комплетно културу, руски језик и књижевност. Ми желимо да будемо центар на Балкану, јер смо први који су основали партију Руса.

Такође у плану српских Руса је да организују школу за одрасле, да се сете или науче језик, они желе да се руски врати у средње школе, јер право да уче на матерњем језику имају све званично признате националне мањине у Србији. Странка Руса Србије такође је заинтересована да неке улице Београда поново добију старне називе – на пример совјетског маршала Толбухина, Народног хероја Југославије и ослободиоца престонице. Члан странке може да буде свако ко поштује њен програм, укључујући и грађане Русије, који живе и раде у Србији. У формату странке много је лакше бранити своје интересе, него на пример у формату удружења или асоцијације, уверен је преседник Драган Цветковић који се у перспективи нада да ће добити подршку Јединствене Русије.

 Отправлено: 05.09.12 16:49. Заголовок: Спомен-храм за погин..

Спомен-храм за погинуле руске добровољце

Игор Гојковић

4.09.2012, 17:06
Свято-Троицкий монастырь, монастырь, Муром
http://serbian.ruvr.ru/2012_09_04/spomen-hram-za-poginule-ruske-dobrovoljce/
Игуман манастира Режевићи код Петровца на мору, у Црној Гори, архимандрит Хризостом, дошао је на идеју да у свом родном граду Ћуприји сагради цркву са спомен-костурницом свих погинулих руских добровољаца у ратовима на подручју бивше Југославије 90-тих година прошлог века.

Пројекат је још на нивоу идејног решења чији је аутор београдски архитекта Драган Антонијевић. Предложили смо да се црква подигне у Ћуприји у којој се налазе мошти Светог Цара Лазара, а у римско време на том простору у граду Хореум Марги налазила се једна од првих епископија,чији је епископ учествовао на првом Васељенском Сабору. Предвидели смо да се у том граду сагради храм, а у поду храма да се сахране кости људи који су испунили реч Христову „Од ове љубави нема веће, да ко душу своју положи за ближњега свога“. Сећајући се тих руских добровољаца који су страдали по Босни, Хрватској и Косову, морамо да се сетимо и приче јеванђељске о милостивом Самарјанину који је помогао рањеном човеку у невољи. Исто тако су и ти људи из свих крајева некадашњег Совјетског Савеза, који су били претежно православни, али је међу њима било и јевреја, дошли у Босну, а касније и на Косово, и ратовали су на страни своје браће, српског православног народа. И то у тренутку када су многи Срби бежали у Канаду, Америку, Аустралију, овамо су дошли људи који нису имали никакву обавезу да страдају за словенску браћу и православну веру, сем личног убеђења да чине добро помажући себи сличнима.

Наравно, тренутно је најважније питање финансирања, па смо оца Хризостома питали да ли су нека средства већ обезбеђена.

Пара за сада нема, али са надом у Бога све се почиње молитвом, жељом и мишљу, и како време буде пролазило, ако је то дело по Богу - оно ће бити, а ако је божја воља да те кости остану тамо где су ти људи погинули, оне ће и даље освећивати земљу коју су љубили.

Интересовало нас је и када би средстава била обезбеђена колико би времена требало да се овај спомен-храм сагради.

Зависи од много тога, можда ће бити изграђен за годину, две или три. Али, храмови се никада не праве брзо, већ се граде од душе, са љубављу и молитвом. Градњу храма треба да прати и молитва, да се не испуне речи светог владике Николаја Велимировића које је својевремено прекорно упутио српском народу „Цркве градите да вас виде људи, цркве градите Богу се не молите“, што значи да треба да градимо цркву и Богу да се молимо.

Према мишљењу оца Хризостома световне власти у Србији неће имати ништа против изградње оваквог храма.

Нема разлога да се овај пројекат не подржи. Треба одабрати праву локацију, купити земљу, и кренути са испуњавањем дуга према нашој страдалој руској браћи. Такву идеју нема разлога да не подрже локалне власти.

За сада је са овим пројектом незванично упознато и неколико људи из Руске православне цркве.

Званично РПЦ није упозната са пројектом, о њему зна неколико мојих пријатеља из руске цркве и њима се ова идеја допада.

За крај овог нашег разговора смо запитали оца Хризостома шта би пожелео православним слушаоцима Гласа Русије.

Покајање, утеху и наду. Да се спасемо сви.

И наравно, молитву за свештенике Српске православне цркве у Црној Гори, који нису црногорски држављани, и који имају огромних проблема јер им Агенција за националну безбедност у Подгорици из необјашњивих разлога не дозвољава регулисање боравка, и ускраћује им право да легално врше верску службу у православним храмовима широм Црне Горе.

 Отправлено: 07.09.12 22:23. Заголовок: Руссами называют Се..

Руссами называют Сербов


Римляне называли сербов Rassiani (Рассияне), некоторые называют и Ruizi (Руссы), сами они зовут себя Рассане (от Раса или Рса) и Рашане; у них есть и город Раса; жупан сербский носил титул Расский. Иллирийские сербы даже и вышли из галицкой или чарвоной Руси. Одноплеменность сербов с Руссами свидетельствуется и тем, что сербский язык ближе всех к древнему русскому. Также и названия: Белосербия, Белохорватия и Белоруссия или Великая Хорватия и Великоруссия свидетельствуют о ближнем сродстве этих народов.

Да и кроме этого вывода о тождестве Руссов с Сербами мы видим, что большая часть Алан были Славяне, следовательно, и меньшая часть должна быть такая же.

Какой же из всего этого делается вывод?
1) Руссов называли Скифами.
2) Руссов называли Сарматами.
3) Руссов называли Аланами.
4) Руссов называли Сербами.

Но Сербов называли Аланами, Алан - Сарматами, Сарматов - Скифами, следовательно, названия: Скифы, Сарматы, Алане, Руссы, Сербы - составляют синонимы и принадлежат или одному и тому же народу, или все эти народы соплеменны между собой.

Попытаемся сделать и другой вывод на основании аксиомы, что когда два народа соплеменны третьему, то они соплеменны также и между собой. Руководствуясь составленными таблицами, мы видим, что:
1) Руссов называли Скифами.
2) Славян называли Скифами.
3) Руссов называли Сарматами.
4) Славян называли Сарматами.
5) Руссов называли Аланами.
6) Славян называли Аланами.

Но пополним эти выводы ещё следующими двумя:
Первые Сарматы, или Сарматы Геродота, говорили скифским языком. Попытаемся доискаться, какой же это был скифский язык. Историки говорят, что Сарматы, переселённые Скифами, впоследствии избили Скифов и расселились по всему пространству, называвшемуся уже потом их именем - Сарматией, следовательно, все Сарматы продолжали говорить тем же скифским языком, но другим наречием, которое Скифы сами называли испорченным, т.е. нечистым. Посмотрим, какой же это был скифский язык, которым говорили Сарматы.

Вот он:
1) Скифы Анны Комненой, Льва Диакона и Киннама говорили русским языком.
2) Тавроскифы Константина Багрянородного говорили русским языком.
3) Велико-Скифы греческих писателей, по Нестору, говорили русским языком.
4) Сарматы (Руссы) Халкокондилы говорили русским языком.
5) Алане (Росси) в грузинской истории - разумеется, русским.
6) Сарматы Папы Сильвестра II говорили венедским языком, а венедский язык есть наречие славянского.
7) Сарматы (Яциги и Паннонцы) Ам. Марц. и блаж. Иеронима говорили славянским языком.
8) Сарматы (Анты), признанные всеми за славян, говорили, разумеется, славянским языком.
9) Сарматы (Сербы) Плиния и Антона говорят и теперь славянским языком.

Егор Классен: Древнейшая история славян, 1854

Музыка: Северные врата - Карелия

 Отправлено: 07.09.12 22:30. Заголовок: Фильм посвящен много..

Фильм посвящен многовековой истории взаимоотношений, взаимопомощи и поддержки освободительных движений народов наших стран, раскрытию общих культурных славянских корней, дружбе и сотрудничеству России и Сербии .
Автор сценария и режиссер-постановщик фильма Лев Чернявский, лауреат международных и отечественных кино- и телефестивалей. В фильме приняли участие ведущие российские и сербские историки. Они расскажут о ярких примерах нашей дружбы и взаимопомощи на протяжении столетий. Большое значение отводится историческим материалам из киноархивов России и Сербии. В частности, будут использованы уникальные съемки военных кинооператоров во время Балканских войн 1912—1913 годов .

 Отправлено: 08.09.12 17:13. Заголовок: Русија ће се одазва..

Русија ће се одазвати позиву да спаси Србију од банкрота


Ратко Пајић

7.09.2012, 17:14
http://serbian.ruvr.ru/2012_09_07/rusija-ce-se-odazvati-pozivu-da-spasi-srbiju-od-bankrota/

Грађани Србије су обавештени од стране највиших државних званичника, као и од многих економских стручњака, да се земља налази пред банкротом и да би хитно требало пронаћи велика финансијска средства за елементарно функционисање државе. Ових дана смо видели да је новац за превазилажење големог буџетског дефицита потражен и пронађен у Руској Федерацији. Наиме, српски министар природних ресурса је после састанка Српско-руске међувладине комисије за трговинску и економску сарадњу у Москви, изјавио да ће Русија дати Србији кредит у износу од 300 милиона долара за ту сврху. Он је још рекао да ће Русија дати тај кредит до краја ове 2012. године под повољним условима, и да је неспорно да ће Србија повући тај новац.

На овом месту бисмо требали на тренутак да се зауставимо и да видимо шта је то заправо буџетски дефицит, колико он износи у Србији, и како је настао?

Дакле, буџетски дефицит је разлика између буџетских прихода и расхода, или једноставније речено, као и у сваком домаћинству, то је мањак који настаје када више трошите него што зарађујете. По речима најистакнутијих представника власти у Београду, буџетски дефицит у Србији је достигао рекордан износ од око 2,5 милијарде евра, што је много више од планираног износа, и зато је неопходно пронаћи толику суму новца да би држава уопште могла да функционише. А то значи да би могла исплаћивати плате и пензије.

Србија никада раније у историји није имала толико велик дефицит у буџету, који сада износи преко 7 процената бруто домаћег производа. А што се тиче настанка таквог огромног дефицита, неки чланови владе су обавестили јавност да је он направљен у претходном периоду, односно да је нова власт затекла већ опустошен буџет државе Србије и да сада треба пронаћи начин како да се он напуни.

Рецимо и неколико речи о томе колико износе буџетски дефицити у другим државама, а пре свега у појединим земљама Европске уније, САД и у Русији.

На пример, у Шпанији је на крају 2011. године буџетски дефицит био изузетно велик и износио је 8,5 посто бруто домаћег производа, а у Грчкојје он прошле године био преко 9 процената. У Сједињеним Америчким Државама је тај проблем нарочито изражен, па се тако званично процењује да ће ове године дефицит у тамошњем буџету износити 1.200 милијарди долара.

Што се тиче Русије, планирано је да буџетски дефицит у 2012. години буде на нивоу од 2,7 процената бруто домаћег производа, али сматра се да би он на крају године могао бити чак још нижи. Такође, руска влада планира да у следећих неколико година, односно до 2015. године, сведе буџетски дефицит на нулу или макар приближно нултој вредности.

Но, у овом тренутку је за грађане Србије свакако најважније оно о чему је ових дана било говора у Москви, а ради се о финансијским средствима за спасавање испражњеног српског буџета.

Дакле, представник владе Србије у тим разговорима, српски министар природних ресурса, саопштио је да се српско-руски разговори нису зауставили само на обезбеђивању финансијских средстава за смањење затеченог буџетског дефицита, већ је рекао и то да је Сбербанци, највећој банци у Русији, предложено да Србији одобри кредит у износу од око милијарду долара, који би био искоришћен за буџетску стабилност. Прва транша тог кредита од 200 милиона долара би била повучена почетком 2013. године, затим још једна транша од 200 милиона долара до јуна исте године, а преосталих 600 милиона до краја 2013. године.

Преговори о том кредиту биће настављени, а по речима српског министра, руска страна је показала разумевање за економску ситуацију у Србији. По свему судећи, део који недостаје у буџету Србије ће бити попуњен, а држава, барем засад, спашена од сигурног банкрота.

 Отправлено: 15.09.12 20:09. Заголовок: Русија-Србија: шта ..

Русија-Србија: шта после Сочија?

Тимофеј Алексејев, Јована Вукотић

15.09.2012, 16:59

"Николићу, уради нешто паметно! Са нашом браћом и никако другачије!" – бодрио је један од читалаца српске странице Гласа Русије на Фејсбуку уочи преговора Томислава Николића и Владимира Путина, који су одржани ове недеље у Сочију. Много је већ написано и речено о томе да су преговори протекли успешно, како је рекао сам Путин, у атмосфери пријатељства и поверења.

Не знамо да ли је српски председник успео да одахне, али сматрамо да се из руског туристичког центра Сочија Томислав Николић вратио са свежим и обновљеним идејама како се односи Београда и Москве могу извести на ниво стратешког партнерства.

Претпоставке за то постоје и политичке и економске: још једном је изречена приврженост Русије резолуцији 1244, што ће добро после тога како је представник владајуће немачке странке Андреас Шокенхоф издиктирао седам услова за европску интеграцију, од којих је главни – споразум о добросуседским односима са Косовом и потпуно уклањање трагова државе Србије на северу покрајине. Што се тиче економије, сарадња Русије и Србије ће могуће престати да се асоцира само са енергетском сфером. И тако, тема данашњег округлог стола је – Шта после Сочија?

Наши гости су професор факултета политичких наука, бивши амбасадор Србије у Паризу Предраг Симић и политиколог, главни уредник часописа Геополитика Слободан Ерић.

Да започнемо од кредита од 300 милиона евра који је Русија обећала Србији за попуњавање буџета и који је несумњиво важан. Аи нису ли важније дугорочне инвестиције?

Предраг Симић: У овом тренутку, буџетска рупа Србије је јако дубока. Негде, између једне и по и две милијарде евра. То је последица и кризе и досадашње власти. То је нешто што је акутно, што се мора решавати у наредним месецима. На дуги рок, чини ми се да су ово главне руско- српске економске сарадње и имислим да Србија очекује да ће руски капитал ући, јер ту постоје објективно најбољи услови, и географска близина има свој ефекат на одређене економске интересе.

Прва ствар коју је председник Николић поменуо у разговору са председником Путином јесте гасовод Јужни ток, који је за важан, ставља је на карту важних путева енергије из Русије према Европи. И управо позив председнику Путину да дође на отварање радова у Србији ове јесени или зиме говори колико је Београд заинтересован.

Даље, овде се у Београду доста спекулише и о томе да би руски капитал могао да преузме смедеревску железару, која у овом тренутку представља можда највећи терет за јавне финансије Србије, с обзиром да после одласка Американаца, негде око 4500 радника је на терету буџета. Очекивање да би је неко из Русији или Украјине могао преузети постаје јасно тиме што је то железара која јесте на највећем речном путу. Али, исто тако, у кругу у 500 километара нема ни изворе гвоздене руде ни кокса- то значи да би само неко ко би могао да обезбеди инпуте сировина, могао са њом и рентабилно да управља. Такође, очекује се значајније присуство руског финансијког капитала, јер поред Московксе банке, која већ неко делује у Србији, Сбербанка је преузела аустријску Фолксбанку и њену мрежу у Србији. У овом тренутку се такође спекулише у српским пословним круговима да би Сбербанка могла да постане стратешки партнер и српске Агробанке, која је била предмет једног великог скандала. Стара Агробанка је била замњењена новом и познато је да има јако много филијала.

Такође, очекује се сарадња у области наменске, војне индустрије. Недавно је потпредседник владе, министар Вучић постио Русију и после тога је било доста наговештаја да би могло доћи до једне интензивније сарадње и наступа на трећим тржиштима.

Лично верујем да ће се Русија појавити и у неким важним инфраструктурним пројектима у Србији, пре свега у области железнице, нарочито оног коридора који иде према југу.

Слободан Ерић: Наравно да је важан кредит од 300 милиона долара који је одобрила Русија Србији, у праву сте да су за Београд још важније инвестиције, али, ја мислим да је за Србију најважније доношење једног аутохтоног програма свеобухватног привредног и друштвеног развоја, који ће јој дугорочно омогућити да се за попуњавање буџета не обраћа ни Бриселу, ни Вашинтону, ни Москви. Србија више не сме да спроводи економску политику која се дефинише у политичким и финансијским центрима ван њених граница, попут Међународног монетарног фонда и томе слично... Наша земља мора суштински да напусти неолиберални модел економије који је спровођен од 2000. године и који је имао погубне ефекте на економију.

Наравно, инвестиције су веома корисне и могу помоћи запошљавању, дати значајну ставку буџету земље, као што то чини Нафтна индустрија Србије са Гаспром-њефтом као већинским партнером. Али, понављам, Србија мора имати свој програм развоја који ће бити заснован на подстицању привредних сектора у којима Србија има компаративне предности, као што су пољопривреда, енергетика, грађевинарство... Нове власти су после петог октобра, кроз брзу и нетранспарентну приватизацију, практично угушиле производни сектор, а потом су, када су последице постале очигледне, давали субвенције страним инвеститорима. Тако треба посматрати и долазак ФИАТА у Србију. Да би дошао ФИАТ, Србија је морала да затвори своју аутомобилску индустрију. Заставини аутомобили нису били савршени, али у њиховој производњи је учествовао велики број српских коопераната. Нови Фиатов модел је леп, али скоро сви делови за њега стижу из иностранства, учешће српске привреде на овом пројекту је минимално, плус субвенције које држава даје Фиату за запослене.

Пошто западне земље економску помоћ Србију условљавају политичким уступцима, мислим да Србија, када су у питању западне стране инвестиције, треба да се, у извесној мери, реципрочно понаша.

Помало неочекивано, српска јавност је обавештена да су, приликом посете министра одбране Александра Вучића и министра енергетике Зоране Михаиловић Берлину, српска Eлектропривреда и немачки енергетски концерн RWE потписали споразум о сарадњи, којим се предвића да ће немачка компанија добити велики посао на изградњи нових хидроцентрала у Србији и проширењу једне термоелектране. Током посете, Рупрехт Поленц, председник одбора Бундестага за спољну политику је рекао да Србија мора да пре уласка у Европску унију призна Косово. Поленц је у основи само поновио оно што је пре тога изјавио председник европског парламента Мартин Шулц. Мислим да економска политика Србије мора да прати спољну политику и да политика страних инвестиција суштински мора да буде усклађена са националним и државним интересима.

Што се тиче Русије, искуство инвестирања руског капитала у Србији је позитивно, поменуо сам нафтну индустрију која даје заиста значајан део српском буџету. Други сектор, осим енергетског -имајући у виду изградњу складишта у Банатском двору и предстојећу колосалну инвестицију, изградњу будућег Јужног тока, мислим да би руски капитал у Србији требало да буде улаган у пољопривреду и да буде значајан подстицај аграрном извозу српских производа у Русију.

Поставићемо проблематично питање. Један од главних момената састанка на који су скренули пажњу српски медији је то што председник Николић позива Владимира Путина у децембру на почетак радова на српској деоници Јужнот гока, а руски председник не одговара једнозначно – тачније једноставно клима главом. Како бисте интерпретирали овај гест?

Предраг Симић: Верујем да Владимир Путин свакако мора да консултује и саме градитеље. Сам Николићев позив Путину да дође на отварање сам протумачио као позив да Русија што пре почне да гради Јужни ток, јер ту је било неких дилема, да ли ће се почети са изградњом ове године, да ли ће он уопште бити рентабилан итд. Тако да у овом тренутку, макар у Србији, има одређених недоумица, а колико сам чуо и на Западу.

Слободан Ерић: Одговор на Ваше питање може да садржи две претпоставке. Прва је да Председник Руске Федерације Владимир Путин није могао да да једнозначан и прецизан одговор, јер у овом тренутку није могуће са потпуном поузданошћу потврдити да ће бити створени услови који су повод његове посете, а то је да ће у предвиђеном року бити обављене све техничке припреме за свечано отварање градилишта Јужног тока. Јужни ток је један од колосалних инвестиционих подухвата у Европи који старом континенту доноси енергетску безбедност. Поред тога што су Србија, и друге балканске као и европске земље веома заинтересоване за изградњу Јужног тока, треба рећи да има и оних који су заитересовани за опструкцију ове енергетске инвестиције.

Друга претпоставка полази од тога да разлоге за извесну суздржаност Путина треба тражити у једној посебној врсти пажње с којом Русија прати политику нове владе и њену спољно-политичку оријентацију.

Нема никакве сумње да је Председник Николић, за разлику од претходног председника Тадића, више окренут Русији, као и да се у Србији избором нове владе осетило једно олакшање од претодне политике која је агресивно промовисала улазак Србије у Европску унију, према којој српско јавно мњење осећа, најблаже речено, засићење и сумњу.

Но, прихватање закључака преговора које је претходна влада уз посредовање ЕУ прихватила са Приштином, као и посете највиших званичника нове српске владе Вашинтону и Берлину и изјаве дате тим поводом, говоре да у спољно-политичкој оријентацији Србије није направљен суштински дисконтинуитет.

На самом почетку нашег округлог стола подсетили смо на то да је Владимир Путин говорио о перспективама стратешког партнерства. За сада видимо да одговарајућег документа још увек нема, мада управо на састанак у Сочију су полагане велике наде...

Предраг Симић:То би вероватно требало бити питање српских новинара руској страни. Јер колико ја познајем и став Томислава Николића и Српске напредне странке и Социјалистичке партије Србије- значи владајућих партија у Србији у овом тренутку, оне не би оклевале ни тренутка да потпишу уговор о стратешком партнерству са Русијом. Лично, као политиколог, као бивши дипломата, имам одређену резерву- ти уговори су тек нешто више од јавне демонстрације блиских односа. Али, економија иде својим током....

Слободан Ерић: Сматрам да су Србија и Русија суштински већ стратешки партнери а да поменути уговор то треба само да формализује. Наравно сваки уговор који потписују две државе је међународни и он обавезује, што значи да би сарадња Русије и Србије добила један институционални и законски подстицај за даље унапређење. За Србију би потписивање Уговора о стратешком партнерству са Русијом имало позитиван утицај у политичком, економском и безбедносном смислу. Поред економске сарадње која последњих година бележе раст, треба поздравити иницијативу која је потекла на састанку министра одбране Александра Вучића и потпредседника руске владе Димитрија Рогозина о сарадњи војних индустрија две земље и производњи склапању модерних борбених система у Србији. У стратешком смислу за Србију је посебно важно да од Русије купи модерне противазушне системе, јер је искуство показало да је Србија рањива из ваздуха. То би, поред безбедносног, имало ефекат на јачање државотворних капацитета Србије и јачање њених преговарачких позиција. Српско министарство одбране је дужно да обезбеди новац за поменуте противаздушне системе, а Русија, имајући искуство из бомбардовања из 1999. године има моралну обавезу да те системе испоручи Србији.

Посматрајући како су се последњих месеци интензивирали односи између Москве и Београда, лако је пасти у еуфорију коју, између осталог, одлично користе српска издања, да тако кажемо, забавног садржаја. Како да се не сетимо старе насловне стране у једном листу са Путиновим портретом у шајкачи и насловом „Помози, Баћушка!“. Вероватно не треба очекивати од Москве нешто натприродно?

Предраг Симић: Апсолутно. То је тема о којој ја често говорим. Русија данас није Русија Николаја Другог, иако би многи Срби волели да она то буде. Од свих руских царева, чини ми се је управо Николај Други Романов Србима остао највише у срцу, јер је ратовао да би заштитио Србију и много тога учинио, али су последице такође за њега и његову земљу биле јако велике. Мислим да је Русија данас тржишна привреда, да је то земља која се руководи правилима тржишног пословања која владају свуда у свету и да је то оно што многи русофили у Србији не схватају. Мислим да то може довести до одређених проблема у неком тренутку, јер се готово очекује да Русија изда Србији бланко чек. Постоје, дакле јако велика очекивања.

Морате схватити још једну ствар- да је у Србији дошло до великог хлађења према ЕУ. По први пут, испитивања јавног мнења показују да је подршка јавности уласку у ЕУ пала испод 50%. То на неки начин ствара и велика очекивања према Русији. Мислим да има у деловима српске политичке класе, али и у делу српске политичке јавности нереално високих очекивања у погледу односа са Русијом. Она се, додуше, понекад и подгревају изјавама неких руских званичника. Рећићу вам једну анегдоту- после 5.октобра, када је читава политика Србије била окренута ка Западу, када је Русија била потиснута у други план, један немачки дипломата је рекао да Србија и Срби од марта до октобра могу о Русији да мисле шта хоће, али да од 1.октобра сви Срби постају русофили. Јер Србија, као ни друге балканске земље, током зиме не може да функционише без Русије. То није ствар емоција, наклоности или ненаклоности, то је просто ствар једне реалности- да читав Балкан, а то говорим као професор балканске историје, може да буде стабилан само ако је Русија део те равнотеже. Балкан је увек био на тако осетљивом месту и то није ствар од јуче, то траје стотинама година. Према томе, мислим да само са повратком Русије на Балкан и њеним одговарајућим утицајем може доћи до равнотеже у којој Балкан може бити стабилан. Када до тога не дође, као '90 и '91 године, онда долази до трагедије као што је био рат у бившој Југославији.

Слободан Ерић: Наравно, Русија има приоритете. На пример на Западу, сарадња са ЕУ, која се огледа пре свега кроз економску сарадњу. Русија значајан деосвих девизних прихода остварује извозом на тржиште ЕУ. Наравно да Русија у једном стратешком смислу, мора посебно да води рачуна око односа са Америком. Такође, рекао бих да значајну пажњу посвећује евро- азијским партнерима. Све то у одређеном смислу стоји, али ја бих рекао да постоје партнери из интереса у међународним односима, а постоје и пријатељи.

Овом приликом бих поновио- да ће будући развој догађаја у свету, искушења која свет очекују на плану еконмских проблема, конфликата, Русију и Србију све више упућивати једна на другу. У тим искушењима у наредном периоду, за која бих волео да нисам у праву, ће се видети ко вам је у међународним односима партнер из интереса, а ко вам је пријатељ.